Резолуција државно питање

Скупштински Одбор за Косово и Метохију одлучио је већином гласова да Скупштини Србије предложи да на сутрашњој седници прихвати Предлог резолуције о Космету. 

Саветник председника Србије Марко Ђурић изјавио је да ће усвајање резолуције о основама за политичке преговоре са привременим институцијама самоуправе у Приштини трасирати и обавезати Владу Србије да споразуми који буду договорени у дијалогу са Приштином буду у складу са тим документом. 

Представљајући резолуцију на седници Одбора за Косово и Метохију, Ђурић је рекао да технички и политички дијалог са Приштином треба да буде усмерен на циљ да се створи аутономија заједнице српских општина, што ће, поред осталог, бити гаранција за опстанак Срба на Косову и Метохији.

"Нема ниједног политичког ни људског разлога да Владу не охрабримо и не подржимо у остваривању ових циљева. Решења која буду договорена морају до краја бити усклађена са циљевима ове резолуције", рекао је Ђурић.

Резолуција је, како је додао, кључни политички документ којим се утире пут за наставак дијалога и дефинише државна позиција.

"Први пут од доласка међународних снага на Косово и Метохију Србија излази са јасним, целовитим и свеобухватним планом који задовољава минимум интереса обе стране", навео је Ђурић и додао да циљеви у резолуцији омогућавају очување уставног уређења и опстанак наше заједнице на Косову и Метохији.

Уз напомену да ти циљеви нису науштрб ниједне заједнице на Косову и Метохији и да свима пружају могућност да очувају своје политичке интересе, Ђурић је рекао да предложена резолуција пружа шансу Србији да ће од нас зависити да ли ћемо је искористити, а и да Приштина из тог документа може да добије веома много. 

Он је, поводом спекулација о разликама у односу на раније текстове, додао да су преформулисане поједине одредбе тако да се политички дијалог настави, а да његови резултати буду у складу са резолуцијом.

"За оне који ће рећи да су ови захтеви максималистички морам да кажем да Приштина може веома много да добије из овог документа, а за оне који ће можда помислити да је циљ постављен сувише ниско кажем да у овом тренутку није могуће изборити ништа боље за нашу заједницу" рекао је Ђурић.  

Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић изјавио је да питање Косова и резолуције о Косову није партијско већ државно питање и да ће сутра тај документ, када га усвоји парламент, бити обавезујући за све.

"Питање Косова и резолуције није партијско питање већ државно, изражава јединство председника државе и Владе и утврђује државну политику. Када овај документ сутра буде усвојен биће обавезујући за све, биће основ државне политике и обавезу да га спроводе имаће сви", рекао је Обрадовић.

Обрадовић је подсетио да је у Влади предлог резолуције усвојен једногласно и нагласио да она садржи уставна решења и опредељења Владе да их заступа, као и континуитет политике према Косову, с обзиром на чињеницу да је парламент и ранијих година разматрао питање Косова и Метохије. 

Полемика Ђурића и Стефановића

Посланици опозиције критиковали су Предлог резолуције о Косову, који су оценили као неуставан, нејасан, противречан, неусклађен са интересима Срба на Косову, као и да показује неслагање Владе и председника Србије Томислава Николића.

Саветник председника Марко Ђурић и представник Владе и министар Жарко Обрадовић одбацили су наводе опозиције о неслагањима Владе и Николића.  

Члан одбора из Демократске странке Србије Слободан Самарџић рекао је да се у тексту резолуције крши Устав Србије, јер се помиње "српска заједница на Косову" уместо "грађани Србије", што је категорија коју Устав једино познаје.

Самарџић је навео и да је део резолуције у којем се наводи да Србија неће признати Косово "празна прича". 

Самарџић је оценио да предложени текст резолуције о Косову указује на неслагање Владе и председника Николића и да је покушај постизања компромиса довео до противречности текста.

Члан одбора из Демократске странке Борислав Стефановић упитао је како се резолуција може позивати на платформу, која је тајна.

Стефановић је навео да се у тексту резолуције недовољно помињу права Срба на Косову и да би то требало исправити и додао да текст резолуције указује на неслагања Владе и Николића, који је "прво изашао са једним папиром" а затим су његови предлози преформулисани.

"Избачен је део у којем се осуђују Еулекс и део у којем се констатује да је потребно прекинути дијалог", рекао је Стефановић.

"Тражићемо да изворни текст платформе буде саставни део резолуције, јер овај папир, да подсетим, доноси се због судбине Срба на Косову, наставка дијалога са Приштином и на крају европских интеграција", рекао је Стефановић. 

Према Ђурићевим речима, предложена резолуција је плод заједничког рада председника, премијера, првог потпредседника Владе и, како је нагласио, других релевантних политичких фактора у земљу. 

"Политичка суштина је иста, измене су прагматичне природе, а Влада је обавезна да ту политику спроводи", рекао је Ђурић и додао да ће Влада Србије озбиљно размотрити све уложене амандмане.

Ђурић је нагласио да је први пут после 13 година Приштина та која треба да каже да ли ће нешто прихватити или неће, о чему је обавештена и јавност, али се са том констатацијом није сложио Стефановић.

Посланик Либерално-деморкатске партије Зоран Остојић рекао је да је предложена резолуција у којој су наведени принципи за преговоре са Приштином "трули компромис" у владајућој коалицији.  

Марко Јакшић објаснио је зашто Срби са севера Косова не могу подржати ни резолуцију ни образложење, јер како каже, брине их најава гашења српских институција у покрајини.

"Први пут са наше стране имамо термин - институционални паралаелизам. Ми смо први пут почели да институције Србије називамо паралелним", упозорава Јакшић, посланик ДСС-а.

Предлог резолуције о основним принципима за политичке разговоре с привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији сутра ће бити и једина тема посебне седнице парламента заказане за 11 сати.