Усаглашен механизам за враћање виза

Савет министара Европске уније и Европски парламент постигли су потпуни политички договор о утврђивању механизма којим би ЕУ могла привремено вратити визни режим за неку од земаља Западног Балкана, али је гласање о томе у Одбору за грађанске слободе ЕП из "техничких разлога" померено за другу половину јануара.

Званичници из тог одбора ЕП истакли су за Бету да је политички још у децембру сасвим усаглашена "заштитна клаузула" режима без виза за земље Западног Балкана, којом би визе биле враћене ако се утврди да је из тих земаља дошло до наглог повећања "лажних азиланата" или прилива илегалних имиграната у ЕУ.

Представница за штампу у Одбору за грађанске слободе ЕП Исабел Надкарни је објаснила да ће, уместо сутра - како је било планирано, гласање о "заштитној клаузули" бити 21, 22. или 31. јануара.

Одлагање је процедурално-техничко јер је нужно, како је додала, да се текст тог механизма правно и језички "дотера" и усагласи, наводи представница за штампу одбора за грађанске слободе ЕП.

Сама садржина "заштитне клаузуле" је у потпуности прихваћена у консултацијама Савета министара ЕУ и ЕП, нагласила је Исабел Надкарни.

Из Европског парламента је јуче саопштено да до усвајања "заштитне клаузуле" за безвизни режим, долази на захтев неколико земаља ЕУ које су установиле да је дошло до наглог повећање броја неоснованих захтева за добијање азила држављана неких земаља Западног Балкана, после увођења безвизног режима са ЕУ.

Како је агенцији Бета речено у Европској комисији, "заштитна клаузула" може ступити на снагу пошто стручњаци Комисије утврде чињенице о приливу лица која злоупотребљавају режим без виза за путовање у "шенгенски простор" Уније и кад Европска комисија то предложи Савету министара ЕУ.

Званичници у Европској комисији су претходно ставили до знања да се у захтевима упућеним Бриселу за усвајање убрзаног поступка за евентуално враћање виза, не помиње ниједна земља Западног Балкана.

На питање да ли прети опасност да визе буду враћене Србији и Македонији, извори у ЕК су поновили да ће једино меродавно бити чињенично стање које се установи у ЕУ.

Земље чланице ЕУ би тада, и на основу својих података, могле закључити да је на три, шест или више месеци нужно вратити визе некој држави Западног Балкана, ако се утврди да је дошло до "ванредне ситуације" и могућег угрожавања безбедности простора Европске уније.

Савет министара чланица ЕУ такву одлуку доноси "квалификованом већином" гласова што значи да су потребна 73 одсто гласова свих чланица ЕУ. Притом глас највећих земаља Уније има "специфичну тежину" од 29 бодова, а најмањих три или четири бода.

Поводом тврдњи медија да је у последње време дошло до наглог повећања броја "лажних азиланата", у огромној већини Рома, из неких држава Западног Балкана, представник за штампу европске комесарке за унутрашње послове Микеле Черконе рекао је да ће се прави подаци знати тек пошто стручњаци Европске комисије ускоро дају извештаје о томе и када се то сравни с подацима земаља чланица ЕУ.

У октобру прошле године су првенствено Немачка, Шведска и Луксембург, али и неке друге чланице ЕУ, где је дошло до наглог повећања броја "лажних азиланата", затражиле да се хитно у Европском парламенту уведе "заштитна клаузула" којом би се у случају нагле и велике злоупотребе безвизног режима могле привремено поново увести визе неким земљама Западног Балкана.