Трагање за истином или представа за јавност

Народни посланици су пре пет година последњи пут покушали да открију истину о неком догађају кроз анкетни одбор. У претходном скупштинском сазиву није било такве иицијативе, а у првих неколико месеци актуелног сазива већ постоје три. Још ниједна није преточена у формални правни захтев да се формира нови анкетни одбор.

Либерално-демократска партија поднела је иницијативу да се кроз анкетни одбор утврди колико крупни капитал има утицаја на политику. Демократска странка жели да се на исти начин провери како се троши државни новац на Косову и Метохији, а ДХСС да се открије истина о убиству гардиста у Топчидеру.

Историјат анкетних одбора дуг је више од 20 година. Први анкетни одбор формиран је 1991. године како би се испитале чињенице о демонстрацијама 9. марта и утврдила одговорност учесника.

Анкетни одбори формирају се како би се сагледало стање и утврдиле чињенице о неком догађају. До сада се у тим радним телима разматрало где је завршио новац штедиша Дафимент банке, ко је одговоран за атентат на функционере СПО-а на Ибарској магистрали, ко је убио министра одбране Павла Булатовића, али и како је и коме продавана струја.

Међутим, само један анкетни одбор је свој епилог добио на суду. Формиран је 2005. године како би се истражио случај нестајања беба из породилишта у неколико градова у Србији.

Остали одбори су пунили новинске стране, били неко време главна тема разговора и ту се завршавао њихов ефекат. Ипак, посланици верују да су та радна тела значајна у демократским друштвима.

"Пре свега он указује на институције и на обавезу инститиуција да нешто ураде или на неспособност и неспремност институција да то ураде. Истовремено он проблем ставља у фокус јавности. На тај начин се врши известан притисак на институције и подсећање на њихову обавезу да дају чињеничне одговоре на одређена питања", сматра посланица ДС-а Нада Колунџија.

У анкетним одборима најчешће су најефикаснији пут до истине видели либерали.

"Парламент има посебну врсту ауторитета, ми се залажемо за то да се та институција ојача тако што би то била права врста сведочења која би била обавезујућа, која би на неки начин била под заклетвом и где би оно што је речено и утврђено на анкетном одбору имало много већу тежину и у јавности и пред државним органима", истиче посланик ЛДП-а Бојан Ђурић.

Адвокат Божо Прелевић објашњава да истина утврђена кроз анкетни одбор и докази сакупљени на тај начин не важе пред судовима, јер нису сакупљени у складу са Законом о кривичном поступку. Али то не види као једини разлог њиховог лошег учинка.

"Опозиција кад тражи анкетни одбор апсолутно не верује ни судији ни тужиоцу па јој зато треба анкетни одбор. До сада је више било анкетних одбора који се у ствари нису нешто прославили", примећује Прелевић.

Један од разлога зашто се анкетни одбори нису прославили, према мишљењу Боже Прелевића, јесте што саме странке нису имале довољно стручних људи који то знају да раде, а други - што су они у ствари више тежили да то медијски капитализују у унутрашњој политичкој борби, него што су тежили да утврде истину.