Посланици о статусу Северног Косова

Садржина државне платформе за решавање питања Косова и Метохије још није званично позната. Међутим, писање појединих медија да би Београд могао да затражи да север Косова буде нека врста ентитета попут Републике Српске, изазвало је различите коментаре посланика у Скупштини Србије.

Посланик Српске напредне странке и председник скупштинског Oдбора за Косово и Метохију Милован Дрецун сматра да је веома важно да платформа о Косову не затвори врата за дијалог Београда и Приштине, као што је учинила Приштина када је рекла да не признаје ништа осим независности.

Уколико Србија не покрене дијалог, "врло брзо биће суочена са пројектом стварања Велике Албаније", рекао Дрецун.

Дрецун је рекао да Срби морају да имају самоуправу коју ће финансирати Београд, а да Београд мора да води рачуна не само о Србима на северу већ и својим грађанима на територији читавог Косова и Метохије.

Ипак, Дрецун напомиње да Косово "не може да се пореди са РС, јер је она изнад статуса у којем се тренутно налази Косово".

Шеф посланичке групе Социјалистичке партије Србије Бранко Ружић каже да ће у платформи о Косову бити садржани елементи који одражавају реалност на терену, а да о њеном тексту не треба спекулисати у медијима.

То је осетљиво питање. Не треба се бавити спекулацијама већ треба сачекати да са садржајем платформе буду упознати шефови посланичких група, а затим и посланици, истакао је Ружић.

Шеф посланичке групе СПС-а сматра и да је важно да са текстом платформе буду упознати и дипломатски представници у Србији.

Посланик Демократске странке Борислав Стефановић оценио је као добро, мада спекулативно, решење из платформе о Косову које помињу медији, а по којем је предвиђена самоуправа за север покрајине и додао да ће ДС подржати свако реалистично решење.

"Ако платформа предвиђа неки вид самоуправе севера као што је Република Српска то је онда позитивно, али сматрам да је то ипак гола спекулација", рекао је Стефановић новинарима у парламенту.

Државни врх и влада тиме практично настављају идеју бившег председника Србије Бориса Тадића, рекао Стефановић.

Судбина Срба јужно од Ибра не сме се испустити, упозорава Стефановић, као ни питање манастира, несталих, а пре свега се мора водити рачуна о електроенергетском систему и телекомуникацијама.

"Што је платформа реалистичнија, на добром смо путу и то треба подржати, а став Демократске странке биће познат кад платформу видимо. Ако је један од њених елемената предлог да север Косова добије специјални статус то је онда добро", поновио је Стефановић.

Стефановић је, међутим, указао да је немогуће спровести и идеју Леона Којена, некадашњег Тадићевог саветника, да би све требало вратити у Савет безбедности.

Шеф посланичког клуба Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић оцењује да идеја да се север Косова уреди као Република Српска није добра за Србију, јер ће се тиме добити хронична нестабилност какву производи Босна и Херцеговина на Балкану.

Максимална аутономија коју Срби могу да добију на северу Косова садржана је Ахтисаријевим планом, рекао је Јовановић.

Јовановић је уверен да је Резолуција 1244 прошлост, да Савет безбедности никада више неће одлучивати о Косову, а да је на Србији да одлучи где ће и како да прави државу и да ли ће то бити "на северу Косова са балванима".

Потпарол и посланик Демократске странке Србије Петар Петковић каже да ту партију нико није контактирао у вези са платформом о Косову и да текст тог документа нису видели.

"Када се упознамо са садржајем платформе о Косову даћемо и наш суд. ДСС није контактирана у вези са њом", рекао је Петковић.