Наставак расправе о амандманима

 18.00 - Скупштина завршила рад.

15.20 - Посланици наставили рад. 

14.00 - Одређена једночасовна пауза. 

10.27 - Почела седница Скупштине. 

Скупштина Србије завршила је расправу о амандманима на измене Закона о ауторском и сродним правима које предвиђају укидање "музичког динара" за занатлије и смањење за угоститеље. 

Током дебате, у којој су претресли све амандмане на измене Закона о ауторским и сродним правима, посланици у Скупштини Србије су полемисали са министром финансија и привреде Млађаном Динкићем око тога ко треба да буде ослобођен музичког динара.

Демократе су критиковале предложена решења наводећи да треба тачно прецизирати које ће занатске радње бити ослобођене плаћања музичког динара сматрајући да то треба да се ограничи само на радње до 25 квадрата.

Динкић је нагласио да се измене закона односе на све занатлије који су ослобођени фискалних каса, а да се не односи на угоститељски објекте, односно да плаћање зависи од површине и локације.

Према његовим речима, предложена решења повећавају права аутора, будући да ће они први пут моћи да знају колико је ко емитовао њихову музику у Србији, јер се уводи обавезу да сви електронски медији морају да достављају такозване електронске кошуљице.

Аутор ће, како је објаснио, само кликом на компјутер за годину дана, када софтвер буде успостављен, моћи да види колико је пута емитован и неће моћи да сумња да је покраден од СОКОЈ-а или неке друге органзиације, чиме ће њихова права бити боље заштићена.

Посланик ДСС-а Петар Петковић је рекао да га не интересује шта ће рећи Европска комисија или глумци који климају у споту у ритму музике неке странке, већ га занима шта ће рећи праве занатлије.

Законом је предложено да министар привреде ближе одређује о томе шта су стари занати, а не може једна особа о томе да одлучује, рекао је Петковић.

Посланик НС-а Мирослав Маркићевић је нагласио да није битно о чијим предизборним обећањима је реч, већ да је важно да се она остваре ако су у интересу грађана, а предложена решења јесу.

Раније кад је нешто било шунд није се могло ни снимати, а сад сви снимају све и сви су аутори. 90 одсто тих аутора су национална срамота, оценио је Маркићевић.

На почетку те расправе посланица Демократске странке Србије Милица Радовић тражила је да министар финансија и привреде Млађан Динкић не учествује у расправи због сукоба интереса јер је и композитор и навела да треба да га замени други министар.

Председник Скупштине Небојша Стефановић казао је да није повређен Пословник о раду парламента јер влада одређује ко је њен овлашћени представник на седницама парламента и истакао да не би улазио у ту расправу јер би се отворило питање да ли посланици који су власници компанија могу да учествују у расправи о појединим законима.

О јавним предузећима

Претходно, парламент је завршио расправу о поједностима на Предлог закона о јавним предузећима.

Посланик Демократске странке Борислав Стефановић негодовао је што влада није прихватила ниједан амандман те странке на Предлог закона о јавним предузећима, иако су, како тврди, идентични са амандманима других странака који су прихваћени.

Стефановић је поручио да неће успети покушај да се ДС стави у политички буџак игнорисањем свих њених конструктивних предлога који су идентични са онима које је влада прихватила.

На то је одговорио посланик ЛДП Иван Андрић који је рекао да је љутња из ДС веома занимљива, наводећи да је праксу таквог понашања увела претходна влада у којој је био ДС која је такође када постоје два или више сличних амандмана бирала онај који жели да усвоји.

Стефановић је узврато да се ДС озбиљно припремао за закон о јавним предузећима.

"Ако хрлите сви у загрљај Млађану Динкићу и овој влади, хрлите слободно. Немојте сада да се такмичимо ко ће пре кога да загрли. То није наш циљ. Наш циљ је да укажемо грађанима, а не влади, знамо да је њих баш брига. Имате исте амандмане, све ћемо да прихватимо, само нећемо од ДС, њихови су отровни. То не сме ни случајно", рекао је Стефановић.

Млађан Динкић је рекао да је ЛДП предложио конкретне амандмане који побољшавају закон, а да се влада са амандманима ДС није сложила не политички него суштински.

"То ви нисте учинили, осим у једном случају где сам вам рекао да се ја лично слажем са амандманом који сте поднели на то да директор републичког јавног предузећа не може бити функционер странке, а не да може да замрзне своју функцију у странци", казао је Динкић.

Министар је додао да се лично слаже са тим предлогом ДС, а вероватно и још неке странке у владајућој коалицији.

"Због тог непостојања консензуса (у влади) да се прихвати ваш амандман, дао сам своју личну подршку", рекао је Динкић и додао да постоји консензус владе да се усвоје многи амандмани које је поднео ЛДП.

Према његовим речима, међу прихваћеним амандманима ЛДП два су суштинска и кључна, а односе се на то да се забрани коришћење јавних предузећа у политичке сврхе и да се забрани рекламирање јавних предузећа која имају монополску позицију на тржишту.

"Та два амандмана су суштина промена да се јавна предузећа користе само за остваривање националног, односно јавног интереса, а не приватног интереса политичких странака, што је био масовни случај у претходном периоду", казао је Динкић.

ЛДП: Нису прихваћени суштински амандмани

Без обзира што је влада прихватила две трећине од укупно 20 амандмана ЛДП, Андрић је поручио да та странка неће гласати за закон о јавним предузећима јер, како је навео, нису прихваћена два суштинска амандмана те партије.

Према његовим речима нису прихваћени амандмани који предвиђају да директор јавног предизећа не може да буде функционер странке годину дана пре избора на то место, као и да на сајту Министарства финансија буде објављен број јавних предузећа.

Амандмани на Предлог закона о јавним предузећима изазвали су бурну полемику током начелне расправе у парламенту. Влада је прихватила неколико амандмана Одбора за привреду којима се, између осталог, информисање изоставља из списка области у којима држава може да оснива јавна предузећа.

Прихваћен је и амандман којим се прецизира да ће се, у јавним предузећима у области информисања код којих није извршена својинска трансформација до дана ступања на снагу тог закона, његове одредбе примењивати све док се та трансформација не изврши.

Скупштина Србије рад наставља сутра, а посланици ће разматрати амандмане на здравствене законе, који између осталог предвиђају да држава преузме 13,5 милијарди динара дуга који здравствене установе имају према веледрогеријама.