Скупштина о законима из области здравства

18.00 - Скупштина завршила рад. 

15.50 - Посланици наставили рад. 

14.41 - Одређена једночасовна пауза. 

11.30 - Завршена расправа о сету економских закона. Посланици прешли на расправу о изменама и допунама Закона о ауторским и сродним правима. 

10.26 - Посланици ДСС-а затражили да Скупштина прекине рад и да се солидарише са грађанима који протестују на Јарињу.

10.20 - Скупштина наставила рад расправом о економским законима. 

Скупштина Србије завршила расправу о законима из области здравства.

Министарка здравља Славица Ђукић Дејановић рекла је да би изменама Кривичног закона неуплаћивање доприноса за здравство могло да буде кривично дело.

"Ако изменама Кривичног закона неуплаћивање доприноса буде кривично дело, биће више разлога за критику рада здравствених установа и Министарства здравља", рекла је Ђукић Дејановић на крају данашње расправе о законима из области здравства, одговарајући на примедбе опозиције.

Она је навела да не бежи од тога да не постоји организованост у здравственом систему али и упозорила да наплата доприноса за здравствено осигурање није на задовољавајућем нивоу. Како је навела, правна лица дугују 84 милијарде динара за неуплаћене доприносе за здравство.

Министарка је рекла да без кадрова и опреме не може да се говори о функционисању здравства.

"Имамо потребу да повећамо број кадрова у домовима здравља и другим здравственим установама али за то треба да буду обезбеђена средства", рекла је министарка и навела да Министарство здравља није добило сагласност Министарства финансија за то због економске ситуације.

Она је навела да се за здравство у Србији издаваја шест одсто државног буџета што је, како је оценила, мала сума и да мање од тога издајају само Албанија и БиХ, док су та издавања у земљама региона неупоредиво већа.

Скупштина ће сутра наставити разматрање закона из области здравства који између осталог предвиђају да држава преузме 13,5 милијарди динара дуга који здравствене установе имају према веледрогеријама.

Скупштина о ауторским правима

Скупштина Србије је раније завршила расправу о изменама Закона о сродним и ауторским правима, након што је претходно завршила расправу о сету економских закона.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић рекао је у парламенту да се укида "музички динар" за занатлије, док ће угоститељски објекти плаћати у зависности од површине објекта и географског положаја.

Обрадовић је, образлажући предложене измене, рекао да је тачно да је на њиховом доношењу у изборној кампањи инсистирао УРС, али да је предложени закон једногласно усвојен на седници Владе Србије.

У образложењу закона пише да се под занатским радњама, које убудуће неће плаћати накнаду за јавно саопштавање музичких дела, интерпретације и фонограма, подразумевају самосталне занатске радње, као и радње у којима предузетник који се бави производном делатношћу продаје сопствене производе.

Министар је навео да је из Европске комисије стигла сугестија да би то решење можда требало ограничити на четири до пет година и да ће се видети какав ће бити коначан став комисије.

Предложене измене, према речима Обрадовића, резултат су настојања да се та област усклади са економским могућностима корисника и да се унапреди наплата, уз настојање да се очува стечени степен ауторских и сродних права.

Ту накнаду угоститељски објекти ће плаћати у зависности од површине објекта и географског положаја, рекао је Обрадовић и објаснио да се не може на исти начин третирати објекат у Лебану и у Београду.

Основно мерило за одређивање накнаде за јавно емитовање музичких дела, интерпретација и фонограма јесте да се висина накнаде везује за минималну зараду у Србији, а њен износ зависиће и од површине комерцијалних пословних просторија корисника.

У предложеном закону пише и да је накнада на месечном нивоу нижа кад јавно саопштавања музичких дела, интерпретација и фонограма није нужно за обављање делатности корисника, већ је само корисно или пријатно.

При одређивању квадратуре комерцијалних пословних просторија искључиво се рачуна простор који корисник користи за пријем гостију, а не рачунају се помоћне просторије за рад особља, корисника, складишни и санитарни простор.

Предложени закон прописује да Влада утврђује листу техничких уређаја и предмета за које постоји обавеза плаћања посебне накнаде.

Износ посебне накнаде која се плаћа по сваком продатом или увезеном уређају и предмету са листе Владе не може бити виши од један одсто његове вредности.

Као вредност уређаја и предмета са листе Владе који се производе у Србији узима се њихова продајна цена без пореза на додату вредност при првој продаји, а када се уређаји увозе као њихова вредност се узима њихова набавна цена прерачуната у динаре по курсу на дан њиховог царињења, увећана за царину.

Улогу Комисије за ауторска и сродна права преузима Завод за интелектуалну својину.

Посланици су завршили обједињену расправу о сету економских закона, међу којима су Предлог закона о јавним предузећима и измене и допуне Закона о Фонду за развој Србије.

На дневном реду био је и закон о условима отписа камата и мировању пореског дуга, о затезној камати, о осигурању и другим економским питањима.

Владајућа већина бранила је став да ће усвајањем тог закона бити учињен први корак ка департизацији и деполитизацији јавних предузећа, како на републичком тако и на локалном ниову.

Опозиција, пак, сматра да се овим законом партијско постављање кадрова легализује.