Клима неповерења угрожава преговоре

Европска унија преузима велики ризик инсистирајући да се баш у оваквој ситуацији, када нема ни минимума сагласности, инсистира на преговорима, изјавио је професор Факултета политичких наука Предраг Симић, гостујући у Дневнику РТС-а.

"Два акцента која су доминирала расправом у Савету безбедности су, с једне стране инсистирање на укидању српских институција на северу Косова од стране оних који подржавају независност Косова, и са друге стране одговор министра Мркића да се српске инстиутуције неће укидати", рекао је Симић.

То "може бити тачка на којој ће се сада преламати преговори и водити политика", рекао је професор Симић.

Преговори би требало да се наставе у децембру. И док се очекује наставак дипломатских активности, клима неповерења која влада у региону може значајно ослабити преговоре.

"Неочекивана криза односа у региону почела је са ослобађајућом пресудом хрватским генералима, а наставила се са манифестацијама поводом стогодишњице албанске државе и Дана заставе која представља до сада невиђену демонстрацију моћи албанског националног покрета на Косову. Чак смо и видели два премијера Беришу и Тачија у Скопљу, што је нешто што до сада нисмо видели на Балкану", рекао је Симић.

Тренутно се не могу очекивати велики резултати преговора, већ треба да будемо задовољни ако се преговори уопште наставе.

"У односима битно пољуљаног поверења, захлађених односа Београда и Загреба, преговори представљају велики ризик. Инсистирање на њима може довести до пуцања због атмосфере неповерења која постоји у региону и чини ми се да ЕУ, Кетрин Ештон, преузима велики ризик инсистирајући да се баш у оваквој ситуацији, када нема ни минимума сагласности, инсистира на преговорима", бјашњава Симић.

"Могу да разумем да је то мотив ЕУ да покаже да је она способна да то уради, али имајући у виду њен двадесетогодишњи биланс, неке њене потезе који су директно доливали уље на ватру", упозорио је професор.

Пресуда хрватским генералима у Хагу изазвала је експлозију одушевљења у Хрватској и експлозију огорчења у Србији, јер је протумачена као коначна пресуда ко је крив, а ко је у праву, ко је водио ослободилачки, а ко агресорски рат, што није услов у којем се лако може доћи до решења, рекао је Симић.

"Јако је важно да се ти односи поправе. У читавом склопу западног Балкана, бивше Југославије, управо српско-хрваткси односи могу представљати окосницу. Мислим да се на том пољу неће ускоро доћи до решења, али Брисел би морао озбиљно да преиспита своју одлуку која се ослањала на српско-хрватске односе, а који су до недавно имали видљив успон", закључио је Симић.