И Устав Србије и аутономија Војводине

У Скупштини Војводине на свечаној седници обележена је 94. годишњица присаједињења Војводине Србији.

Председник Србије Томислав Николић рекао је да нико не сме да угрози уставну аутономију Војводине, као што нико не сме да повреди Устав Србије скривајући се иза наводних интереса Војводине.

"Нема границе између Војводине и других делова Србије, јер је то утемељено у Уставу и зато што тако желе грађани Србије", нагласио је Николић на свечаности.

Николић је позвао све оне који "цртају границе између Србије и покрајине да изгубе оловку, како би престали да свађају народ".

"Будите бољи шта год то значило у ово мутно време, али не покушавајте да победите Војводину у Србији, Војводину која је Србија, равноправно или можда чак мало равноправнију од на пример Шумадије мојих предака", рекао је Николић.

Председник Србије је нагласио да сумња у добре намере онога ко шири неслогу у Војводини, јер тај, како је рекао, жели да нас врати у године које су претходиле сукобу.

"Само нам још то треба - неслога у Војводини, као да ни једну другу муку немамо. Онај коме смета одлука из 1918. године, којом је Војводина постала Србија вероватно замера и то што смо са суседном пријатељском Мађарском договорили да коначно после 70 година закопамо у историју Други светски рат", указао је Николић, истичући да је он на тај договор поносан.

Он је додао и да Србин који свађа Србе не може добро ни као пријатељ да живи са припадницима других националних мањина, који су поштени становници и грађани Војводине.

"Ко свађа, не жели добро грађанима Војводине и Србија му није интерес, али нека се не заноси, јер ни он није интересантан за Србију", поручио је Николић.

Николић је рекао и да је Војводина део Србије у којем треба најбоље да се живи, јер ту "бог није штедео када је делио лепоту и богатство". Зато се, додао је, у Војводину долази, а из ње ретко одлази.

"Војводина нека иде напред и нека за собом повуче целу Србију", поручио је Николић.

Он је нагласио и да чињеница да је свечана седница поводом присаједињења организована заједнички показује да "можемо да будемо јединствени када је тешко".

Свечаној седници, поред председника Николића, присуствовали су и председник Владе Војводине Бојан Пајтић и председник покрајинског парламента Иштван Пастор, чланови владе АП Војводине, посланици и представници јавног и културног живота покрајине.

Неко слави, а неко обележава 

Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор рекао је да дан 94. годишњице од присаједињења Војводине Србији, неко вероватно слави, а да он само обележава тај датум.

Према његовим речима исти догађај може се славити и обележавати, а да то не раздваја него повезује, за шта је потврда историја заједничког живота у Војводини. 

"Ја лично и припадници моје заједнице и можда још неки суграђани, који смо били на губитничкој страни након Првог светског рата, ми само обележавамо. Не само зато што су Мађари, Немци и други били искључени из одлучивања током Велике народне скупштине 1918. године", рекао је Пастор на свечаној седници.

Пастор је рекао да је концепт аутономије Војводине различитих политичких структура био представљен као концепт сепаратизма кроз историју.

"Страх од аутономне Војводине је у ствари страх од слободе, страх од модерности, страх од аутономног грађанина. Док год се питања децентрализације и регионализације не дефинише кроз устав, нема европске Србије. Аутономија Војводине је мера слободе достојанства и слободе свих грађана Србије", поручио је Пастор.

Пајтић: Војводина никад није била држава у држави

Обраћајући се присутнима на свечаној седници, Пајтић је рекао да идеја о Војводини у Србији није била идеја државе у држави и указао да је однос Србије према Војводини однос Србије према самој себи.

"Одлука о присаједињењу је далекосежна и има велики значај без које данас не би били овде, ако би уопште били", рекао је Пајтић, додајући, да око идеје националног уједињења није било спора па је зато одлука била једногласна.

Помињући значајна имена из историје Војводине, Пајтић је навео да су сви они имали особину да разликују важно од неважног, да смо од њих требали да научимо да препознамо будућност и да "не скупљамо политичке поене на поделама".

"Аутономија Војводине се не заснива на војводству из 1848. године нити на великој Народној скупштини 1918. године, већ на идеји о будућности", указао је Пајтић, додајући да је потребно да се сачува интегритет државе, али и да се искорачи ка свету који нас окружује, односно ка Европи без граница.

Седница је почела интонирањем химне "Боже правде" и свечане песме у извођењу Хора Српског народног позоришта у Новом Саду.

После ослобођења у Првом светском рату, у Новом Саду је 25. новембра 1918. године, Велика народна скупштина Срба, Словака, Буњеваца и других Словена једногласно донела одлуку којом се Банат, Бачка и Барања присаједињују Краљевини Србији.

Идентичну одлуку о присаједињењу Србији донела је дан раније, Сремска скупштина у Руми.