Посланици о изменама буџетског система

21.00 - Скупштина Србије завршила вишечасовну дебату о допунама Закона о буџетском систему, који је предложио војвођански парламент. Посланици ће сутра започети расправу о предложеном буџету за наредну годину.

16.42 - Посланик СНС-а Ото Кишмартон каже да та странка неће подржати предлог Скупштине Војводине о усвајању измена Закона о буџетском систему.

12.30 - Војводина не тражи ништа више осим онога што је уставна гаранција, рекао Иштван Пастор, представљајући предлог Скупштине Војводине о допуни Закона о буџетском систему.

11.15 - Нова седница Скупштине почела посланичким питањима. 

10.30 - Скупштина усвојила измене Царинског закона и седам међудржавних аката. Нова седница заказана за 11 часова.

10.15 - Одбор за финансије није прихватио допуне Закона о буџетском систему, које је продложила Скупштина Војводине.

Посланици Скупштине Србије започели су нову седницу јесењег заседања, на чијем је дневном реду Предлог буџета за 2013. годину, о којем ће се расправљати у петак. Прва тачка дневног реда биле су допуне Закона о буџетском систему, које је предложила Скупштина Војводине.

Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор оценио је да је Предлогом буџета за 2013. годину извршен удар на уставну гаранцију, што води ка смањењу поверења између Војводине и Србије.

Војводина тражи да се изменом Закона о буџетском систему пропише да покрајини иде седам одсто укупних, а не пореских прихода из буџета Србије, како је прописано последњом изменом закона у септембру.

Пастор је, представљајући предлог о допуни Закона о буџетском систему који предвиђа поштовање одредбе да Покрајини припада седам одсто републичког буџета, нагласио да Војводина не тражи ништа осим онога што је уставна гаранција.

Посланике је позвао да његову позицију не схвате као "позицију дон Кихота, или Калимера".

"Немојте мислити да некога нападам, нити се ради о амбицији растакања Србије", поручио је Пастор.

Подсетио је да је у протеклих 12 година из Скупштине Војводине републичком Парламенту упућено 39 иницијатива, али на дневном су се нашле три, и то 2002. и 2003. године, када је премијер био Зоран Ђинђић. Од тада, у последњих девет година, ниједан предлог Војводине није дошао на дневни ред.

Изјаве и став да је Војводина "локомотива Србије" и њен најразвијенији део представљају политичке флоскуле које се провлаче по медијима али, како је рекао, данас то није истина.

"То не тврдим ја него тврди и Влада Србије, која је Уредбом о степену развијености региона од 8. новембра навела да је Војводина недовољно развијена и у којој је бруто домаћи производ испод републичког просека", објаснио је Пастор.

Пастор је упозорио да само 30 одсто становника Војводине има канализацију, да у средњобанатском округу ниједан водовод није исправан, да је Војводина за последњих 20 година изгубила 70 одсто друштвеног капитала, или 16.000 долара по грађанину, као и да, у овом тренутку, Војводина први пут има нижи просек зарада у односу на Србију.

Са њим се сложила и Александра Јерков из ЛСВ-а рекавши да је за Војвођане било погубно усвајање Устава Републике Србије, као и да су због тога Војвођани изгубили 740 милиона евра.

Посланици скупштинске већине рекли су да неће прихватити тај закон, који је први закон из покрајинског парламента који се после девет година нашао пред посланицима Народне скупштине.

Додатни новац као покушај докапитализације РВБ 

Посланици Српске напредне странке и Уједињених региона Србије неће гласати за овај пропис, јер, како тврде, Војводини већ припада седам одсто из републичког буџета.

Према њиховим речима сада Војводина покушава да из буџета извуче додатних седам милијарди динара како би се извршила докапитализација Развојне банке Војводине.

Потпредседник СНС-а и шеф посланичке групе у Скупштини Војводине Игор Мировић рекао је да Војводини треба да припадне Уставом прописани део републичког буџета, али је нагласио да се мора разговарати пре свега о томе како се троши тај новац у покрајини.

"Слажемо се да Војводина мора имати најмање седам одсто у односу на буџет Србије, јер је тако Уставом прописано, али тражимо и разговоре о другим битним питањима, попут тога како се троши тај новац", рекао је Мировић.

Покрајински одбор УРС-а оценио је да изјаве опозиције у Скупштини Србије и представника војвођанске владе о томе колико новца следује покрајини, имају само један циљ - да "скрену пажњу јавности са злоупотреба и дубиозе у којој се налази Развојна банка Војводине", као и да ће по новом закону о буџетском систему Војводина добити шест милијарди више.

"Питање буџета Војводине и то колико новца следује покрајини, ко јој закида паре и ко крши Устав Србије је попримило размере до сада невиђеног лицемерја. Они чија је политика годинама уназад била системско полтронство 'Председничком двору' сада се приказују као лажни борци за Војводину", наводи се у саопштењу УРС-а.

Подршку најављују ЛДП и Демократска странка и припремају амандмане на закон који је Влада одбацила јер урушава финансијски систем.

Посланик ДС-а Љиљана Лучић сматра да такав став Владе према иницијативи АП Војводине наводи на размишљање да се овде ради и о некој врсти политичког реваншизма.

Трајно решење и власт и опозиција виде у новом закону о финансирању Војводине, којим би се најзад прецизирало колико је уставних седам одсто.

Одбор за финансије одбацио предлог 

Уочи седнице, Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава није прихватио предлог Скупштине Војводине. И Влада Србије јуче је парламенту доставила мишљење у којем му предлаже да не прихвати тај законски предлог.

На седници Одбора против усвајања тог закона гласали су посланици СПС-а и СНС-а, уздржани су били УРС и ПУПС, а за усвајање посланици СВМ-а И ЛСВ-а.

Влада Србије је у образложењу, поред осталог, навела да кључне мере фискалне консолидације на приходној страни представљају повећање пореских прихода кроз повећање пореских стопа, па на тај начин укупни трансфер Војводини, али и остали део буџета те покрајине, прати и кључне промене у фискалној политици.

У образложењу предложених допуна тог закона пише да је последњим изменама сужена основица за утврђивање обима буџета Војводине на расходе који се финансирају из пореских прихода, чиме се, како сматра Војводина, знатно смањује обима буџета Покрајине.

Сужавање основице за утврђивање обима буџета Војводине, како је наведено, супротно је члану 184. Устава Србије.

Пре почетка нове седнице, посланици су усвојили измене Царинског закона и седам међудржавних аката. За измене тог закона гласало је 126 посланика, нико није био против нити уздржан, а седам посланика није гласало.

Измене Царинског закона предвиђају укидање обрачунавања затезне камате конформним методом на царински дуг који није плаћен у прописаном року, а повод за то је одлука Уставног суда Србије из јула 2012. године, којом је утврђено да обрачун камата применом конформне методе није у сагласности са Уставом Србије.

Буџет на дневном реду у петак

Предлог буџета за наредну годину, који предвиђа дефицит од 121,87 милијарди динара, приходе од 956,44 милијарде динара, а расходе од 1.078,32 милијарде, јесте друга тачка дневног реда, па се очекује да ће посланици о том акту дебатовати највероватније у петак.

У пакету са буџетом посланици ће расправљати и о предлозима одлука о давању сагласности на финансијске планове Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Републичког фонда за здравствено осигурање, Фонда за социјално осигурање војних осигураника и Националне службе за запошљавање за 2013. годину.

На новој седници посланици ће разматрати и измене закона о порезу на добит правних лица, о акцизама, о девизном пословању, о Фонду за развој Србије, о приватизацији, о осигурању, о ауторском и сродним правима, о здравственој заштити и о здравственом осигурању.

Дебатоваће и о предложеним законима о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, о условном отпису камата и мировању пореског дуга, о јавним предузећима, о затезној камати, о преузимању обавеза здравствених установа према веледрогеријама по основу набавке лекова и медицинског материјала и претварању тих обавеза у јавни дуг Србије.

Посланици ће на тој седници разматрати и неколико кадровских одлука, међу којима су избор чланова Комисије за контролу извршења кривичних санкција, промене у скупштинским одборима и у скупштинским делегацијама.