Дебата о Хагу, исправљање неправде

Директор Центра за нову политику Владимир Тодорић сматра да је одлука председавајућег Генералне скупштине Уједињених нација Вука Јеремића да сазове расправу о улози и учинку међународних кривичних трибунала важна јер ће се тако исправити једна историјска и државна штета нанета нашем међународном угледу.

"Питање је да ли се било шта требало предузети после овакве пресуде. Никада такав ниво консензуса није био присутан у српском друштву као што је то било поводом пресуде – сви су мислили потпуно исто и сада је питање где о томе треба да се разговара. О томе не можемо разговарати у институцијама Европске уније", рекао је Тодорић гостујући у јутарњем Дневнику РТС-а.

Како истиче, илузорно је очекивати да ће Савет безбедности заказати хитну седницу о томе.

"Зато се поставља питање где о томе разговарати и да ли је то табу тема или је то срамота коју треба само стрпати испод тепиха", каже Тодорић и додаје да је то уједно и минимум и максимум који Србија може у овом тренутку да уради.

"Сигуран сам да би они који замерају Вуку Јеремићу због тога што је он иницирао јавну дебату, у супротном рекли зашто смо га тамо и послали ако не може ништа по овом питању да предузме", каже директор Центра за нову политику.

Говорећи о томе какав положај Србија треба да има пред саму расправу у априлу, Тодорић је истакао да дебата треба добро да се припреми и обезбеди дипломатска подршка, а "на неки начин расправа је већ почела у понедељак, у дипломатским и у академским круговима".

"Када је реч о дипломатској страни, све зависи колико наша земља одреди да може да иде далеко по овом питању. Минимум је само да се заврши та јавна дебата, да се подели председничко саопштење, али уколико буде постојао висок ниво сагласности међу државама Уједињених нација, може да се иницира резолуција у Генералној скупштини која би требало да резултира притиском на Савет безбедности", сматра Тодорић.

"Људи не треба да очекују да ћемо ми сада укинути Трибунал, да ћемо да поништимо пресуде, али овде је у питању не само осећај моралног задовољења због нанете неправде него је у питању једна историјска и државна штета која утиче на наш међународни углед пре свега, али је битно и за пресуду у Међународном суду правде.

О ревизији поступка

Међународни суд за бившу Југославију не треба да се бави питањима државне одговорности – да ли је Хрватска имала право на "Олују", да ли су Срби у Хрватској имали право на самоопредељење – већ би требало да се баве само појединачном одговорношћу за појединачне злочине - ко је у акцији "Олуја" побио све те цивиле.

Има много питања и са наше стране – ко је те људе у Крајини и гурнуо у рат, али сва та питања која ми имамо нису за Међународни суд правде.

Поводом изјаве саветника Сержа Брамерца, Фредерика Свинена да Тужилаштво неће тражити ревизију одлуке Апелационог већа, које је ослободило хрватске генерале и да таква могућност постоји само у теорији, Тодорић каже да је могуће ако већ постоји у теорији. 

"То се десило у случају Шљиванчанина. Ми знамо колико смо били изложени притиску и Суда и неких држава чланица Европске уније око појединих питања сарадње, а видели смо да Унија није инсистирала око топничких дневника за Хрватску, видели смо да су они остали неиспоручени. У теорији, то би могао бити доказ да се започне ревизија поступка", објашњава Тодорић.

Али сада када је Хрватска пред вратима Европске уније, он сматра да такав притисак ЕУ није реалан.

Одговарајући на питање колико би исход дебате могао да има утицаја на одлуку Међународног суда правде када је реч о тужбама за геноцид, Тодорић очекује велики међународни притисак да се дотична расправа преда УН.

"Постоји много проблема које је направио Суд за бившу Југославију о чему говоре људи који су радили у том Суду првенствено Карла дел Понте. Сетимо се Насера Орића, "жуте куће", изгубљених доказа. Видећемо шта ће бити са Рамушом Харадинајом 29. новмбра", каже Тодорић и додаје да је, на крају крајева, статистички видљиво колико је која страна година добила.

Директор Центра за нову политику закључио је да међународна јавност треба да буде упозната са свим тим чињеницама.