Посланици о ослобађању хрватских генерала

Посланици у националном парламенту су данас постављали питања Влади и премијеру Ивици Дачићу о последицама ослобађања хрватских генерала Готовине и Маркача и даљим потезима које Србија планира да предузме.

Демократска странка Србије питала је премијера Ивицу Дачића и Владу које кораке мисле да предузму после ослобађајуће пресуде Трибунала у Хагу хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, а да ти кораци не буду маркетиншки.

Председник Скупштине Небојша Стефановић најавио да ће са представницима Владе договорити да се одржи расправа у Скупштини.

Циљ те расправе, како је навео, био би да се не разговара само о прошлости, него о томе шта држава Србија треба да учини да би се сазнало шта се десило, ко је крив за злочине над Србима у Хрватској за које је Хашки трибунал рекао да нису одговорни хрватски генерали Готовина и Маркач.

"О томе мора да се разговара. Договорићемо се с Владом и посланичким групама када би могло да се разговара о тој озбиљној теми", рекао је Стефановић и подсетио да је јуче разговарао с представницима избегличких удружења.

Посланик ЛДП-а Бојан Ђурић упозорио је да су четири дана прошла од пресуде Трибунала и да је Србија помало ушла у врзино коло у којем се креће и последњих 20 година.

"Сви смо се сложили да је пресуда неправедна, да ће изазвати тешке последице, да мисија Хашког трибунала није испуњена, а онда је Србија ушла у уобичајено политиканство. Имамо конфузне изјаве председника Србије и представника Владе и политичку самопромоцију Вука Јеремића који води своју политику. Нисам сигуран да је овлашћен да води политику у Њујорку", рекао је Ђурић.

Ђурић је навео да нема сумње ко је одговаран за протеривање Срба из Хрватске, и да судови у Хрвтаској или некој другој земљи морају да то утврде.

Међутим, он је питао шта Србија ради за решавање проблема избеглица и шта је учинила да они постану интегрални део друштва.

Испитати последице "Олује"

"Ниједна власт се избеглицама није бавила озбиљно. Расправа о томе мора бити много шира и објективнија. Парламент мора да расправља, не о политичким грешкама било кога од нас, него о политичким грешкама државе у последњих 20 година", рекао је Ђурић.

Шеф посланичке групе СПО-ДХСС Александар Југовић рекао је да Скупштина после срамне ослобађајуће пресуде хрватским генералима којом је легализовано етничко чичшћење, мора бити упозната са свим последицима етничког чишћења и с тим колико је од 250.000 протераних Срба из Хрватске успело да оствари права и врати се у Хрватску.

"Тачно је да Хрватска није испунила своје обавезе и да је донела акциони план да замаже очи ЕУ правдањем да нема новца и да ће то учинити у наредних неколико деценија", истакао је Југовић и упитао шта ће Влада Србије учинити у вези с тим и да ли ће основати неко радно тело.

Поводом тужбе и контратужбе Хрватске и Србије, Југовић је рекао да, иако многи сада сматрају да је Хрватска у бољем положају после пресуде Трибунала, морамо да схватимо да је НДХ починила стравичан геноцид и злочин према Србима, Јеврејима и Ромима.

"Довољно је рећи Јасеновац и, ако тужба крене одакле треба да крене, од самих почетака и буде обухватила злочине Павалићеве НДХ, недвосмислено ћемо доказати порекло државе Хрватаке и њеног деловања", нагласио је Југовић.

Посланица ДСС-а Санда Рашковић Ивић рекла је да се знало да је Трибунал политички суд и оценила да је ослобађањем хрватских генерала озакоњен и потврђен Туђманов модел решавања српског питања у Хрватској.

"Не само да је отворен слободан лов на Србе у Хрватској, него је и дат модел како се има решавати српско питање и у другим крајевима, на пример на Косову И Метохији, БиХ, можда Црној Гори па и Војводини", рекла је Санда Рашковић Ивић.

"Питам државни врх докле ће да води државу и народ путем понижења? Пут ка ЕУ јесте једна политика која мени као неуропсихијатру личи на фасцинацију жртве џелатом. Да ли их је можда неко уцењивао неком новом Олујом, можда на Косову и Метохији? Ако је то тако, треба то да поделе са народом и кажу истину а колико сурова она била", рекла је посланица ДСС-а.