Србија неће гасити институције на Косову

Председник Скупштине Србије Небојша Стефановић рекао је, током сусрета са известиоцем Савета Европе за Косово Бјерном вон Сидовом, да Србија неће признати независност Косова, нити ће гасити своје институције на северу Покрајине.

Стефановић је, како се наводи у саопштењу парламента, навео да ће Београд учинити транспарентним финансирање институција на северу Косова и позвати институције Европске уније да изврше комплетан увид у њих.

Председник Скупштине додао je да би гашење институција због "неспособности Приштине да понуди основне услове за живот грађанима северног Косова значило и њихово исељавање, што би произвело као последицу етнички чисту територију".

Питање цркве, државне и приватне својине на Косову и Метохији такође представља, поред непрестаног угрожавања безбедности Срба, значајан проблем који тек треба решити, рекао је Стефановић, додајући да би предстојећи преговори требало да се одвијају у миру без претњи по живот и имовину локалног српског становништва.

Стефановић је, илуструјући тренутно стање на Косову и Метохији, навео да у Косовском поморављу 40.000 Срба већ дуже чека на косовске регистарске таблице иако су их уредно платили, али их, за разлику од Албанаца, нису добили.

Коментаришући индиције известиоца Вон Сидова о томе како ће изгледати нови извештај о Косову, Стефановић је скренуо пажњу и на извештај Ревизорског суда Европске уније о Косову, посебно на оне сегменте извештаја који говоре о реалном стању на терену, сугеришући да би и они требало да се нађу пред Саветом Европе.

Бјерн вон Сидов навео је да је сврха његове посете Београду и сусрета са српским званичницима да чује њихово мишљење о актуелној ситуацији на Косову пред финализацију извештаја који ће поднети Парламентарној скупштини Савета Европе у јануару следеће године.

Вон Сидов је додао да је у свом претходном извештају акценат ставио на стандарде који би требало да побољшају услове живота свих грађана Косова не улазећи у питање статуса.

Констатујући да се у овом тренутку воде преговори Србије и Приштине на високом нивоу, Вон Сидов је навео да би његов нови извештај требало да се задржи на стратегији која би омогућила поштовање европских конвенција увођењем мониторинга Савета Европе, уз програме који би знатно побољшали стање на Косову и Метохији.

Поред две Конвенције које је Савет Европе пратио према препорукама из прошлог извештаја Вон Сидова, известилац је Стефановићу представио и план да се мониторинг процес прошири и на друге стандарде који се, пре свега, односе на људска права и владавину права, наглашавајући да је у том процесу неопходно укључити релевантне косовске институције.

Стефановић је нагласио да је статусна неутралност свих међународних фактора, па и Савета Европе, важна за процесе који треба да доведу до нормализације стања на Косову.

Председник парламента додао је да ће Србија дати подршку Савету Европе у програмима који подржавају владавину права, етничку равноправност и усвајање стандарда и заједничких европских вредности, све док се у тим процесима не одустаје од статусне неутралности.

Стефановић је додао да би директна сарадња Савета Европе са приштинским институцијама била у супротности са Резолуцијом 1739 Савета Европе у којој се каже да се у дијалогу са представницима политичких снага изабраних у косовској скупштини морају узети у обзир легитимни интереси и забринутост Србије, као и Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација.