Проширење ЕУ изгубило регионални карактер

Председница скупштинског Одбора за европске интеграције Милица Делевић рекла је у Грацу да је процес проширења Европске уније (ЕУ) изгубио карактер регионалне сарадње.

"Сад се не стиче утисак да је то регионално питање, већ да земље већину политичких и економских питања морају да реше самостално", навела је Милица Делевић.

Делевићева је на скупу "Превазилажење кризе проширења на Западном Балкану" који се одржава на Универзитету Грац навела да је раније било примера да председници земаља на Балкану заједнички упуте писмо Европској комисији што данас више није случај.

Према њеним речима, у поређењу са таласом проширења из 2004. године, активности ЕУ су "у последње време разбијене у више мањих корака" тако да стицањем статуса кандидата земља не добија у исто време и датум за отпочињање преговора.

Коментаришући значај чланица ЕУ у процесу пријема нових земаља, она је оценила да је проширење добило билатерални карактер јер је ојачала улога чланица.

"Раније се тим питањем искључиво бавила Комисија, а улога чланица је била само да кажу 'да'", навела је Делевићева.

Према њеним речима, сада је процес обрнут тако да Комисија препоручује да се земљи додели статус кандидата, али чланице ту одлуку условљавају низом услова, најчешће политичке природе.

Некадашњи изасланик ЕУ за Балкан Штефан Лене оценио је да нових пријема у ЕУ неће бити вероватно пре 2020. године што ће успорити реформе на Западном Балкану.

"Ако имате два мандата владе без напретка у интеграцијама, политичари нису мотивисани да раде", упозорио је Лене.

Он је оценио да би требало размотрити измену политике доделе новца из претприступних фондова (ИПА) тако да за свако напредовање у испуњавању критеријума земље добију приступ новцу.

Учесници скупа су истакли да ће чланство Хрватске у ЕУ нарочито утицати на Босну и Херцеговину тако што ће тамошњој "политичкој елити показати да нема другог пута осим приближавања ЕУ".