Посланици о задуживању "Србијагаса"

14.00 - Одређена једночасовна пауза. После паузе, посланици ће расправљати о амандманима на Предлог закона о амнестији.

12.35 - Полемика посланика Дејана Михајлова (ДСС) и Душана Бајатовића (СПС).

10.50 - Потпредседница Владе Сузана Грубјешић образлаже предложени закон о давању гаранција банкама на основу задужења "Србијагаса".

10.15 - Седница Скупштине Србије почела посланичким питањима. 

Скупштина Србије завршила је дебату о Предлогу закона којим Србија даје гаранцију у корист неколико комерцијалних банака по задужењу Србијагаса. Након паузе, започиње разматрање амандмана на предложена законска решења о амнестији.

Потпредседница Владе за европске интеграције Сузана Грубјешић рекла је да ће зајам у укупном износу од 190 милиона евра бити употребљен за одржавање текуће ликвидности тог предузећа.

Грубјешићева је пред посланицима образложила тај закон, којим се даје гаранције у корист ОТП банке, Фолкс банке, Војвођанске банке, Сосијете женерал банке, Уникредит банке, Амстердам трејд банке и Дојче банке.

Она је прецизирала да ће се то предузеће код ОТП банке, Сосијете женерал банке и Уникредит задужити за по 10 милиона евра, код Војвођанске и Амстердам трејд банке за по 20 милиона евра, код Дојче банке 50 милиона евра, а код Фолксбанке 70 милиона евра.

Рок отплате за све кредите је пет година, са периодом мировања отплате главнице до једне године, а отплата кредита је тромесечна.

Директор "Србијагаса" и посланик СПС-а Душан Бајатовић у полемици са посланицима опозиције, који су критиковали то задужење, али и пословање тог предузећа је најавио да би то предузеће требало до децембра да потпише дугорочан споразум са "Гаспромом" о испоруци гаса Србији и да би гас у Србији следеће године могао да поскупи за 10 одсто.

Бајатовић је рекао и да је цена гаса сада у преговорима спуштена са 490 на 420 долара за 1000 кубика гаса, а да очекује да би та цена могла да се спусти на 360 долара.

"То би значило да би гас у Србији у следећој години могао да поскупи за 10 одсто за потрошаче кој то плаћају у динарима, а уколико се не постигне та цена мораће се прећи на берзанску цену", додао је Бајатовић.

Бајатовић: Нереална цена гаса

Он је објаснио и да се то предузеће суочава са проблемима нереалне цене гаса, наплате дуговања, и да је због тога на почетку године старстовало са минусом од 200 милиона евра.

Како је прецизирао, том предузећу топлане дугују око 150 милиона евра још од прошле сезоне, привреда 400 милиона, а значајна средства отишла су и на субвенционисање цене гаса.

"Биће још једна кредитна линија од 170 милиона евра. Ових 190 милиона евра, о којима сада разговарамо, су из буџета за 2011. годину, јер нисмо стигли да повучемо кредите у Србији, јер када су избори Србија стоји. Сада расправљамо о дугу насталом прошле године, а за ову годину је дуг неких 170 милиона евра", прецизирао је Бајатовић.

Опозиционе странке најавиле су да неће подржати предложени закон, па је тако ДСС истакао да ново задужење не може да подржи, јер нема ниједног аргумента који уверава да Србијагас послује рационално.

"Цену лоше финансијске политике мораће да плаћају сви грађани Србије", рекао је посланик ДСС Милан Лапчевић, који је навео да од представника владе није чуо у каквом се стању налази "Србијагас", а да притом посланици притиском на дугме треба да одобре ново задужење.

ЛДП је такође критиковао ново задужење наводећи да је јасно да јавна предузећа која се задужују нису у стању да отплаћује те кредите, већ ће то морати да учини држава која и гарантује.

Посланик ЛДП-а Бојан Ђурић сматра да ново задуживање "Србијагаса" по неповољним каматама представља потенцијално стварање новог јавног дуга, а да притом нема ниједног аргумента владе како ће реструктирати то предузеће и како ће омогућити да оно више не прави губитке у наредним годинама.

То предузеће овако више не може да опстане, поготово што је Бајатовић најавио да ће "Србијагас" узети још један кредит од 170 милиона евра, рекао је Ђурић и навео да држава треба да престане да субвенционише тешке губиташе.

И ЛСВ је критиковао предложено задуживање и оценио да, уколико се не направи дугорочна стратегија везана за енергетски биланс Србије, убрзо ће земља доћи у ситуацију да упадне у дужничко ропство према онима који гас испоручују Србији.

Било је предвиђено да се на данашњој седници бира Савет гувернера Народне банке Србије, али је предлог морао да буде повучен из процедуре, да би се испоштовале јуче усвојене измене Закона о НБС. 

Одбор Скупштине Србије за финансије, буџет и контролу трошења јавних средстава донео је донео нов Предлог одлуке о избору Савета гувернера НБС, усклађен са изменама Закона о Народној банци Србије.

Од укупно 11 тачака у досадашњем току седнице посланици су размотрили осам законских и других аката у начелу, међу којима предлоге закона о амнестији, о управљању миграцијама, измене закона о заштити података о личности, о лековима и медицинским средствима, као и предлоге закона о потврђивању четири међудржавна и међународна споразума.

Посланичка питања Влади

Посланица Демократске странке Србије Милица Војић Марковић питала је у Скупштини Србије да ли је укидање три таксе за компаније које се баве прометом и производњом генетски модификованих организама увод у озакоњење генетски модификоване хране у Србији.

У делу седнице за постављање посланичких питања, Војић Марковић, која је и председница скупштинског Одбора за заштиту животне средине, рекла је да се они који треба да спроводе закон о забрани производње и промета генетски модификованих биљака праве невешти када су у питању све веће парцеле засејане генетски модификованом сојом у Војводини и Мачви.

Посланица Демохришћанске странке Србије Олгица Батић затражила је да се испитају не само 24 спорне приватизације у Србији које тражи Брисел него све спорне приватизације спроведене на криминалан начин.

"Пљачкање имовине предузећа, отпуштање запослених, третирање радника као робље то је нажалост постао модел приватизације у Србији. Питам потпредседника владе Александра Вучића када ће на дневни ред доћи испитивање криминалних приватизација међу којима су Прва искра Барич из Обреновца, Посавина, 'Бора Марковић', Летекс из Лесковца", навела је Батићева.

Посланица Либерално демократске партије Јудита Поповић питала је шта ће влада учинити поводом проблема у фабрици каучука у Зрењанину која месецима не ради јер не може да користи 22 цистерне са сировином за прераду која је означена као погонско гориво за које треба платити 600.000 евра за акцизе.

Она је навела да су радници те фабрике на принудном одмору и додала да, ма колико се влада вербално залагала за економски препород Србије, на терену се дешава нешто сасвим супротно и не пружа довољно подршке онима који производе.

Посланик владајуће Српске напредне странке Предраг Мијатовић рекао је да је комора здравствених радника од 2005. када је формирана, од здравствених радника прикупила око пет милиона евра и да је тим новцем купљен луксузан простор за комору.

"Сваког месеца сви здравствени радници уплаћују комори 150.000 евра. Где се троши тај новац и какав бенефит имају здравствени радници? Тврдим да скоро никакав бенефит здравствени радници немају", навео је он.

Посланик Демократске странке Петар Кунтић питао је премијера Ивицу Дачића о ставу владе према међувладиним комсијама о спровођењу споразума о мањинама, посебно питање комсије која прати споразум о положају Срба у Хрватској, и Хрвата у Србији.

Он је оценио да се доследно не примењују ти споразуми и упитао када ће се састати међувладина комисија о спровођењу споразума о положају Срба у Хрватској и Хрвата у Србији.