Реч на реч: Сто дана Владе

Радио-телевизија Србије и ЦЕСИД организују нови циклус политичких дебата у којима учествују народни посланици. У дебати Реч на реч, поводом сто дана Владе, говорило се о питању Косова и Метохије, борби против корупције и криминала, смањењу незапослености и како се то одразило на евроентузијазам грађана Србије. У дебати су учествовали посланици шест највећих странака у парламенту, три из владајуће коалиције, три из опозиције.

Однос владе према питању КиМ

Бранко Ружић из Социјалистичке партије Србије рекао је да је Влада достигла већи степен одговорности по питању Косова, подигла то питање на виши политички ниво, а да је у преговарачком процесу премијер Дачић преузео одговорност.

Слободан Самарџић из Демократске странке Србије навео је да је сто дана Владе показало јасно дефинисан смер, континуитет са деловањем претходне владе.

"Влада је од запада добила уверење да не треба да признаје Косово, али ту су дозволе, гашење институција, води се игра као и пре неколико година, без реторичког признања", наводи Самарџић.

Зорана Михајловић из Српске напредне странке рекла је да је важно разговарати са свим странкама, што је ова Влада и успела. "Рекли смо јасно да ћемо изаћи пред грађане, а о онима који на КиМ живе водимо рачуна".

Нада Колунџија из Демократске странке каже да је ова Влада наследила тежак проблем, заузела је курс тако што је прихватила све што је претходна Влада радила, од мирних преговора, а највећи домет је што је премијер сео и разговарао са Тачијем, упркос изборном обећању да се то неће догодити.

Владимир Илић из Уједињених региона Србије сматра да је одлучност ове Владе по питању Косова важна. Било је превише заклињања без ефекта, јер су људи на Косову живели све горе. "Реалност је сада јасна, сви ће знати о чему се преговара и шта су резултати, а не као раније", каже Илић.

Бојан Ђурић из Либерално-демократске партије каже да је кључна реч у првих сто дана Владе –велика конфузија. "Представници власти наводе да се разговара и говори о консензусу. Говори се истовремено о статусним и о техничким преговорима".

Ружић одговара да нема никакве конфузије, да је ово искорак у "решавању Гордијевог чвора", јер ће се платформа наћи и у парламенту, да не сме да буде надигравања и да ће и представници опозиције показати већу одговорност.

"ЛДП неће инсистирати на косовском епу, много решења од ових које чујемо промовише ЛДП, а ви сте у прошлом сазиву имали другачији приступ који је колабирао барикадама и заустављањем евроинтеграција, а још увек у расправама о Косову има много естраде", тврди Ђурић.

Михајловићева одговара да ће ова Влада реаговати и када је реч о енергетици и телекомуникацијама, у смислу будућих планова.

"Могла је Влада да искористи ова три месеца да отвори питање у парламенту да се направи платформа. Морало је да се разговара о Косову. Овог пута је само један одбор био, а много ентузијазма. А консензуса на нивоу Парламента нема, време протиче", рекао је Самарџић.

Илић тврди да је неопходна храброст, као и одлучност, јер ће преговори о Косову трајати дуго и биће неизвесни. "Јединство унутар Србије је битно, а најважније је да постоји комуникација са Србима који живе на Косову", напомиње Илић и поздравља сусрет премијера Дачића са Хашимом Тачијем.

Нада Колунџија каже да ће подржати мирно решавање проблема Косова, уз поштовање интереса грађана. "Сусрет Дачића и Тачија за нас је полазна претпоставка да ће разговори водити ка трагању за најбољим решењем, и ми ту нећемо бити сметња".

Зорана Михајловић понавља да "ова Влада неће поновити грешку претходне – да нико не зна о чему се преговара".

Самарџић каже да у решевању косовског питања нема реда. "Ми још увек немамо платформу, на основу чега разговара, чини ми се да је то ад хок, и не зна се да ли ће наставак разговора бити политички или технички".

Борба против корупције

Зорана Михајловић сматра да је у питању највеће зло у Србији, јер не функционишу институције. "Сви имају проблем како да се то промени, да не говоримо о законима који омогућују криминал и корупцију, а пред нама је озбиљан задатак да то променимо".

Колунџију забрињава то што се све свело на медијска хапшења и борбу појединца против "неправде света". Важно је, каже, направити систем и законе.

Србија се у тој борби мучи, тврди Илић, јер не постоји систем, и нема алата да се на ваљан начин изборимо са корупцијом, али Влада је показала спремност.

Бојан Ђурић је рекао да је земља у још већем хаосу, јер нема озбиљних закона, најпре о имовини политичара, па измене кривичног законодавства.

"Драго ми је да грађани подржавају оријентацију Владе у борби против корупције, и та борба не треба да буде медијска", тврди Ружић и каже да, ако грађани препознају да Влада предано ради по том питању, то јесте добар сигнал.

Слободан Самарџић каже да мотивације има и да ће грађани мање-више по томе и препознати ових сто дана Владе. "Више кампањске борбе препознајем, а правосуђе је у прошлој влади опустошено, па за почетак не треба ни очекивати неке велике системске резултате".

Михајловићева одговара да је веома тешко кренути у ту борбу. Слаже се када је у питању Закон о јавним набавкама, али не и медијска хапшења. "Претходна влада то је радила естрадно, ова влада има чврсте доказе, па не мислим да је то медијско хапшење. Правде мора да буде".

Колунџија упозорава да је цивилна контрола служби безбедности битна, али да једна партија контролише један скупштински одбор – важну и осетљиву тему.

"Наши закони дају шансу да се држава избори против корупције. Наравно да треба донети још закона, али и са садашњим можемо и умемо да се изборимо са криминалом. Ово није медијска кампања, јер се виде резултати", каже Бранко Ружић.

Илић каже да су политичари најодговорнији у борби против корупције, али да су и тема међу грађанима, којима смета да виде енормно богате људе из света политике. "Зато инсистирамо на закону о имовини, и да се он доследно спроведе. Ако смо ми јавне личности, ја немам ништа против да на вашем кајрону буде исписана моја имовина".

Незапосленост – горући проблем

Ђурић наводи да трећина грађана не ради, да је структура школства неприхватљива јер је просвета на маргинама интересовања.

Ружић наводи да је питање незапослености једно од најважнијих. "Треба створити амбијент за стране инвеститоре, спречити класичну бирократизацију добијања дозвола, а важни пројекти енергетике и пољопривреде су наша шанса да подигнемо ниво запошљавања".

"До сада се особити план Владе на решавању овог питања није видео, нема неког редоследа. Добили смо буџет и видимо да повећавате порез уместо да смањујете. Оно што би Влада могла не чини, а треба почети од заустављања тренда губитка послова", рекао је Самарџић.

Зорана Михајловић напомиње да борба против незапослености мора да почне, да треба задржати постојећа радна места, али и да је бирократија нагомилана. "У области енергетике која је покретач, имамо пројекте и сваки објекат који се буде градио запослиће четири до десет хиљада људи".

Колунџија сматра да Влада није показала јасну идеју у вези са проблемом запошљавања. "Кредитни рејтинг је пао, а без инвеститора нема решавања овог проблема".

Илић тврди да је Влада опредељена да реши проблем запошљавања. "Ако некога оптужујете, морате знати да је тај неко у земљу довео и 'Фијат' и 'Бенетон', а без инвестиција нема запошљавања".

Ђурић сматра да "систем није један човек који је довео инвеститоре и да земља мора да одлучи је ли свемогућна, или иде ка капитализму".

Ова Влада чини све да инвеститори дођу, тврди Михајловићева. Колунџија одговара да се од власти очекују решења, а не анализа шта је урадила претходна Влада.

"Можда је некима жао што нису трећа трећина ове Влад. Ипак, најважнији су пројекти, они су пут како да се великим захватима упосле грађани и то рађа наду", истиче Ружић.

Михајловићева наводи да ова влада има јасан циљ, и план, и да сматра да сектори енергетике и пољопривреде могу да покрену ситуацију и створе нова радна места.

"Ако је питање запошљавања грађана питање државе, онда очекујемо да,осим планова развоја инфраструктуре, видимо и како се уређује земља", каже Колунџија.

Евроентузијазам грађана

Зорана Михајловић каже да је став Владе и СНС-а да је пут Србије пут ка ЕУ. "Питање оптимизма зависи и од ситуације, од догађања у другим државама. Али нама је европски стандард неопходан да будемо уређена држава, држава са уређеним системом".

"Без ентузијазма нећемо остварити циљ уласка у ЕУ, јер од уверења власти у тај пут зависи и како ће се грађани према томе односити", каже Колунџија.

Одговара Бранко Ружић тврдњом да ентузијазам постоји, али да постоји и политичка раван која опредељује улазак у ЕУ. До тада, треба користити стандарде и компаративне предности, као и односе које имамо, на пример, са Руском Федерацијом.

"Не знам шта треба да се догоди па да политичари престану да верују у бајку о ЕУ", каже Самарџић и тврди да се Унија неће ширити бар још 15 година, као и да перспектива чланства не постоји.

Илић каже да Европска унија постоји ради грађана, њиховог образовања, права, то су циљеви због којих идемо ка ЕУ. "Ова тема је злупотребљавана од стране политичара. Испада да је то нека нечасна трговина – тако је то у свести грађана – а нажалост, све се сведе на болне уступке по питању Косова, па су грађани збуњени".

Бојан Ђурић сматра да грађани нису збуњени, иако је било конфузних порука од стране власти.

Самарџић каже да треба рационално анализирати ситуацију. "Лош по Србију је Споразум о стабилизацији и придруживању, споразум трасиран 2004. који је на крају свог пута имао улазак у ЕУ. А што се тиче стандарда, не треба ми да постанемо антиевропејци, али може то и на другачији начин".

Михајловићева сматра да је важно рећи да грађани желе да живе боље, а то ће бити могуће уласком у ЕУ, уз вођење рачуна о стандардима, а Нада Колунџија каже да је у првих сто дана Владе било много збуњујућих порука, као однос према прошлости неких странака које не знају јесу ли за ЕУ или нису.

Ружић је истакао да треба показати дозу мудрости и интелигенције, као и да евроентузијазам Владе није споран.

Ђурић сматра да бржа интеграција ка ЕУ може успоставити и, рецимо, боље односе са Русијом. "Можда бисмо имали бољи уговор о 'Јужном току' да смо били чланица Уније", каже и наводи да мало учимо из претходних искустава.

Илић закључује да су реформе важне и да европски пут Србије не треба да буде трка са датумима и обећањима.

Самарџић закључује да се са Унијом може сарађивати на парцијалан начин, рецимо кроз енергетику, трговину, просвету и да би то би Влада требало да размотри као алтернативу, а да је ићи по сваку цену у чланство – погубно.