Анкетни одбор о трошењу новца на Космету

Одбор за Косово и Метохију Скупштине Србије предложиће парламенту да се формира анкетни одбор који би истражио како је трошен државни новац за Покрајину од 2000. године, одлучено је на седници Одбора.

Предлог о формирању анкетног одбора изнео је посланик Демократске странке Борислав Стефановић, бивши шеф преговарачког тима Београда у преговорима са Приштином.

Предлог је усвојен са три гласа против - два Демократске странке Србије и једног напредњака. Посланици ДСС-а нису гласали јер, како је рекао посланик те странке Слободан Самарџић, "сада није добар тренутак за то", иако случај треба детаљно истражити.

"Није добро да се усред хистеричне кампање коју води Б92 формира анкетни одбор јер ће бити да се то ради под притиском кампање", рекао је Самарџић, који је био први министар за Косово и Метохију у влади формираној 2007. године. Он је рекао да је одбор требало формирати много раније и истражити где је завршио новац за Косово.

Стефановић је одговорио да је важно да се баш сада обави истрага и да то не треба да чине телевизије већ надлежни органи.

Бивши министар за Косово и Метохију Горан Богдановић сматра да је о трошењу државног новца на Космету потребно утврдити све чињенице од 2000. године, односно од када је новац одвајан за грађане Покрајине.

Одбор о платформи за КиМ

Чланови Одбора за Косово и Метохију разговарали су и о платформи за Косово и Метохију.

Представници ДСС-а не замерају Влади што је платформа за КиМ државна тајна, али сматрају да је Влада сувише блага и да нема одређенији став према Бриселу, јер се може десити да пет чланица Европске уније на крају призна независност Косова.

У ЛДП-у, супротно томе, сматрају да јавност треба да зна садржину платформе, јер ће се, према речима Зорана Остојића, из ње видети да ли се иде на замрзавање конфликта или на решење.

Демократе предлажу да платформа буде што конкретнија и прецизнија, а највећи проблем виде у придобијању Срба са севера Покрајине за сва будућа решења у дијалогу.

Саветник председника Србије Марко Ђурић рекао је посланицима да о питању Косова и кључним принципима треба да се расправља и у Скупштини, као и да се нађе решење које мора да буде солидна основа за мир и безбедност.

Ђурић је додао да ће бити учињени многи уступци, али не на штету државног и националног интереса.

Представници Срба са севера Космета питали су Борислава Стефановића, који је, према њиховим речима, све време тврдио да се споразуми о слободи кретања и интегрисаном управљању прелазима не односе на север Покрајине.

Мркић: Дипломатска акција против нових признања

Министар спољних послова Србије Иван Мркић рекао је да држава и његово министарство разним дипломатским акцијама настоје да онемогуће било какво утемељење државности Косова и даља признања независности.

"Активности Министарства усмерене су ка томе да онемогућимо да Косово уђе у ред суверених држава. Тиме не блокирамо комуникацију са Приштином и не желимо да отежавамо живот грађана на Косову и Метохији, него се тиме спречава изградња међународног субјективитета такозване државе Косово", рекао је Мркић члановима Одбора за КиМ.

Подносећи посланицима извештај о томе шта је Влада урадила по питању Косова, министар је поновио да ће нове власти спровести све постигнуте договоре са Приштином, као и да се у тај процес већ кренуло. Према његовим речима, интензивирана је комуникација са европским институција у Бриселу.

Мркић је подсетио на сусрет председника Владе Србије Ивице Дачића и косовског премијера  Хашима Тачија и рекао да је био присутан на састанку у делу где је био и тим високе представнице ЕУ Кетрин Ештон на коме је договорено "како да се направи сценарио прихватљив за све".

Према његовим речима, Министарство спољних послова ангажовано је на спречавању нових признања Косова. Мркић је навео да је Косово до сада признало 90 држава, а да је то у последње три године учинило 25 земаља, што указује на успоравање процеса.

"Косметско питање није, нажалост, само српско питање, ни албанско-српско, ни регионално, већ питање о којем се расправља у Уједињеним нацијама и на коме се преламају интереси моћних сила", рекао је шеф српске дипломатије.

Мркић је додао да се то питање решавало неповољно по Србију, да је "врхунац неповољности иза нас", али да су "ефекти учињеног такви да је амбијент и даље неповољан".

Седници су присуствовали челници локалних самоуправа на северу Косова као и владика рашко-призренски Теодосије.