Дуг пут до враћања виза

У Европској комисији "немају сазнања нити су обавештени да је већина земаља Европске уније за то да се укине режим без виза за Србију. Ипак, тачно је да се траже хитне мере за спречавање злоупотребе безвизног режима, рекли су данас агенцији Бета упућени званичници у Комисији у Бриселу.

Посланица Европског парламента Тања Фајон саопштила је јуче да већина или можда и све чланице ЕУ сматрају да због повећања броја лажних азиланата треба ставити ван снаге визну либерализацију за српске држављане.

"Ми у Европској комисији нисмо добили никакве поруке нити назнаке да неке чланице ЕУ траже поновно увођење виза за неку од земаља Западног Балкана, мада је јасно да су поједине владе ЕУ веома узнемирене чињеницом да број злоупотреба лажних азиланата стално расте", кажу функционери Европске комисије.

Могуће је, навели су, да посланици у Европском парламенту имају неке своје изворе, али то Европској комисији није стављено до знања, нити Европска комисија има такве информације.

Извори агениције Бета у Бриселу указују на то да је садашњи поступак могућег поновног увођења виза веома дуг и сложен, па су неке чланице ЕУ, које су највише погођене приливом "лажних азиланата" и захтевале да се убрзаним поступком у Европском парламенту усвоји "заштитна клаузула".

Примена механизма "у изузетним ситуацијама" 

Како наводе у Европској комисији, то би био механизам који би омогућио да се "у изузетним ситуацијама", релативно брзо, привремено стави ван снаге режим без виза за неку земљу.

Пре него што буде усвојен овај механизам, ништа се у догледном року не може учинити, а и кад "заштитна клаузула" ступи на снагу, Европска комисија ће тек на основу података и доказа појединих земаља чланица предложити конкретне мере.

Због тога је шест земаља ЕУ и затражило од Европске комисије да се на предстојећем заседању Савета министара за правосуђе и унутрашње послове размотри шта сама ЕУ, али и земље Западног Балкана морају предузети да би се смањио број оних који злоупотребљавају режим без виза.

Тачно је, како су приметили у Европској комисији, да су и саме земље Западног Балкана предузеле многе мере да се прилив "лажних азиланата" спречи, али њихов број, упркос свему, расте.

Шест чланица Уније које су највише погођене сматрају да је то "потпуно неприхватљиво и да је стрпљењу дошао крај".

Није ту реч, указали су извори у Бриселу, о самом броју лажних азиланата, већ о чињеници да их је све више.

Министри унутрашњих послова шест земаља ЕУ затражили су да се на заседању Савета министара ЕУ 25. октобра размотре хитне мере за заустављање наглог прилива лажних азиланата са целог Западног Балкана, али није затражено поновно увођење виза за држављане тих земаља, прецизирано је у јучерашњем обраћању.

Микеле Черконе, портпарол европске комесарке за унутрашње послова Сесилије Малмстрем, потврдио је јуче да је затражено да се на заседању Савета министара 25. октобра размотре хитне мере за заустављање наглог прилива лажних азиланата са целог Западног Балкана, али није затражено поновно увођење виза за држављане тих земаља.

Ипак, Черконе је нагласио да је "ситуација озбиљна и врло забрињавајућа", нагласивши да су у огромној већини захтеви за азил потпуно неутемељени и да нема никаквих разлога да се пружи заштита таквим лицима.

Черконе је нагласио да таква лица ометају поступак за додељивање азила особама којима је заштита заиста потребна, јер су угрожене и долазе из земаља које немају демократски поредак и где се не поштују људска права.

Предлог министара унутрашњих послова шест земаља чланица ЕУ да се поново уведе визни режим за земље Западног Балкана негативно би утицао на цео регион и био би "корак у погрешном правцу", оценио је специјални представник Парламентарне скупштине ОЕБС-а за југоисточну Европу Роберто Батели.

"То би, дефинитивно, био корак у погрешном правцу и негативно би се одразио на цео регион, што не би било ни у интересу ЕУ нити земаља које предузимају тај потез", рекао је Батели, наводи се у саопштењу ОЕБС-а.