Дачић: Угрожен безвизни режим

Премијер и министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је да је Србија низом превентивних и рестриктивних мера успела да знатно смањи број лажних азиланата, који из економских разлога покушавају да дођу у земље западне Европе, али да је безвизни режим Србије са државама шенгенског простора и даље угрожен.

Дачић је, после састанка са државном секретарком Белгије за азил и миграције Меги де Блок, прецизирао да је из Србије у 2010. години у западну Европу тражећи азил покушало да оде 17.000 грађана, а да је у прошлој години тај број преполовљен.

Према његовим речима, Влада Србије веома добро сарађује са белгијском и другим еврпским владама, али проблем лажних азиланата и даље прети да угрози визну либерализацију са државама шенгенског простора.

"Ми смо много уложили да бисмо добили визну либерализацију, а можемо је лако изгубити", рекао је Дачић, и истакао да не жели да се у Србији ствара анимозитет према Ромима и Албанцима који најчешће траже лажни азил у иностранству.

"Највећи број азиланата су Роми и Албанци и зато смо пажљиви у примени мери како се не би десило несто што би се могло тумачити као кршење људских права", казао је Дачић.

Он је прецизирао да су Немачка, Шведска, Бегија, Луксембург, а у последње време и Швајцарска, државе у којима се бележи највећи број лажних азиланата из Србије и објаснио да лажни азилати и не желе да добију азил, већ да рачунају на финансијску помоћ држава домаћина док се њихов случај разматра.

"Уместо да те земље дају новац за лажне азиланте, могли су да уложе у неку инвестицију овде како би ти људи имали где да раде", рекао је Дачић, и упозорио да су државе западне Европе знатно смањиле износе којима помажу азилантима, тако да се више никоме не исплати да тражи азил са том намером.

"И поред свега што радимо, контроле граница, увођења нових кривичних дела и других рестриктивнх мера, важно је да се примењују мере како би се подручја са којих долазе азиланти што више економски развила, а када је реч о Ромима да се спроведе инклузија", рекао је Дачић.

Прошле године је, према његовим речима, у Немачкој азил тражило 4.579 грађана Србије, у Шведској 2.699, у Луксембургу 932, у Белгији 1.109 и у Швајцарској 1.117.

У Белгији је ове године, закључно са септембром, забележено 400 азиланата из Србије, тако да се очекује да ће на крају године тај број бити мањи него лане.

Економски азиланти

Србија је, упозорио је Дачић, без обзира на смањење броја азиланата у септембру ипак била на осмом месту по броју захтева за азил у Белгији.

"Овде се не ради о правим азилантима, и земље ЕУ стављају Србију на листу земаља из којих не долазе политички азиланти. Реч је о економским азилатима који чак и не желе да добију азил, већ да добију новац по основу прилагања захтева за азил", рекао је Дачић.

Меги де Блок рекла је да, уколико се не смањи број лажних захтева за азил, то може представљати претњу за безвизни режим са Србијом, али је изразила очекивање да до тога неће доћи.

"Доста тога је већ учињено, али много тога треба још да се учини", рекла је Де Блок, која је јуче посетила југ Србије како би обавестила тамошње становништво о променама у прописима земаља ЕУ када је реч о добијању азила.

"Неколико година добро сарађујемо на спречавају илегалних миграција и број азиланата је опао, али и даље 50 до 70 људи сваког месеца долази и Србије. Србија је демократска и безбедна држава тако да је и тај број велики и желимо да се додатно смањи", рекла је белгијска државна секретарка.

Она је објаснила да је за Србију, будући да је на листи сигурних земаља, одлука по захтевима за азил готово увек негативна, и да у неким случајевима постоји и забрана уласка у све земље шенгена у трајању од три до пет година.

"Белгија жели да Србији као кандидату за чланство у ЕУ помогне у испуњавању услова", рекла је Де Блок.