Николић са Путином

19.28 - Завршен састанак председника Србије и Русије, Томислава Николића и Владимира Путина.

16.52 - Почео састанак Томислава Николића и Владимира Путина у Сочију.

Председници Србије и Русије Томислав Николић и Владимир Путин почели су састанак у Сочију. На почетку разговора Путин је рекао да жели од свог госта да чује мишљење о политичкој ситацији у региону и истакао да треба највише разговарати о економији. Он је приметио да је дошло до застоја у трговинској размени две земље у протеклој години, јавља извештач РТС-а из Сочија Бојан Бркић.

Председник Србије је на почетку састанка позвао руског председника да дође у Србију и отвори радове на почетку изградње гасовода Јужни ток. Николић изразио очекивање да ће радови почети у децембру.

"Пошто представници Србије и Русије немају превише храбрости, замолили су ме да Вас ја замолим да присуствујете почетку тих радова. Ево ја Вас молим да присуствујете отварању радова на гасоводу Јужни ток", рекао је српски председник на почетку састанка на врху, у Сочију, на шта је Путин само одобравајуће климнуо главом.

Николић је захвалио Путину на позиву на састанак и рекао да је до застоја у трговинској размени дошло због избора у Србији, одржаних ове године, после којих су контакти представника две земље интензивирани.

Председник Србије је рекао да је овај сусрет почетак потпуно нових односа Србије и Русије и подсетио да је већ формирана Комисија за међудржавни сарадњу, као и да је дошло до сусрета представника две земље, поготову из области одбране и енергетике.

"Сви представници Србије и Русије који су разговарали уверени су да је ово потпуно нова ера у односима Србије и Русије", рекао је Николић.

Он се такође захвалио руском председнику на личном ангажману како би недавни аеромитинг у Београду протекао што боље и на гостовању три руска авиона.

"Захваљујем Вам се на подршци коју нам пружају представници Русије у разговорима са нама. То је добра основа да наше односе успоставимо тако да буду у интересу грађана и Србије и Русије", приметио је Николић, а затим су, пошто је сниматељима омогућено да забележе почетак састанка, разговори два председника настављени иза затворених врата.

Сусрет двојице лидера одржава се у летњој резиденцији руског председника Бочаров ручеј. У саставу српске делегације су и министри спољних послова и рударства, Иван Мркић и Милан Бачевић. Како је најављено из Кремља и српског председништва, главне теме разговора су привредна сарадња, руске инвестиције у Србији и могући руски кредити које би Србија могла да користи.

Русија стратешки партнер

Уочи састанка с Путином, председник Николић изјавио је да су му очекивања огромна, јер постоји обострана жеља да сарадња између Србије и Русије буде много боља. Николић је рекао да су односи све земље већ на нивоу стратешког партнерства иако споразум о томе још није потписан.

С обзиром на то да је Русија један од највећих трговинских партнера Србије, разговараће се о партнерству у области трговине и енергије, али и о стабилности Балкана. У најтежем тренутку за Србију, председник Николић очекује помоћ Русије, како би се, каже, решио проблем у празном буџету, који су нове власти наследиле.

Осим вести о најављеном и никад потписаном споразуму о стратешком партнерству од састанка шефова две државе у председничкој вили на обали Црног мора не очекује се много политичких вести јер нема отворених политичких питања.

Русија подржава све српске политике, од оне према Косову и Метохији, преко европских интеграција до војне неутралности. Председник Србије отпутовао је у Сочи са очекивањем да ће обезбедити помоћ за посрнулу српску привреду и исцрпљени буџет.

"Веома је важно да председник Путин испуни обећање које ми је дао у мају месецу после мог избора да ће Русија учинити све што је у њеној моћи да Србија стане на своје ноге. Уз интензивне контакте које имамо ових дана са руском страном, разговор двојице председника би требало то да финализује. Ја очекујем много доброг за Србију. Само да нико не очекује да ћемо увек добијати неки новац који нећемо да враћамо", навео је Николић.

Помоћник шефа руске дипломатије који је уочи председничког сусрета боравио у Београду каже да је Русија спремна да улаже у Србију и обезбеди повољне кредите, пре свега за инфраструктуру.

Припрема се кредит за обнову железнице а онај за помоћ буџету већ је реализован. Ако буде нових потреба Русија ће их размотрити.

Заменик министра спољних послова Русије Владимир Титов рекао је да ће на састанку у Сочију бити размотрена кључна питања сарадње две земље с акцентом на економске теме.

"Знате да имамо велике планове у домену инфреструктуре, енергетике, војно-техничке сарадње, хуманитарне и културне размене и зато сматрам да овај састанак треба да да снажан импулс нашим односима и означи оријентире сарадње којих ћемо се у будућности држати", навео је Титов.

Трговинска размена

У трговини са Русијом смењују се добре и лоше вести. Традиционално Србија више увезе из Русије него што извезе. Око 80 одсто увоза су нафта и гас и када би се они изузели, ми извозимо више готових производа.

Захваљујући споразуму о слободној трговини извоз годинама расте. У 2010. чак за 55 одсто, у 2011. 49 одсто, али у првих шест месеци ове године само 5 одсто.

Увоз из Русије пао је за 20 одсто, баш као и укупна трговинска размена која је у 2011. била вредна око три и по милијарде долара. Основни проблем српског извоза нема везе са Русијом већ са организованошћу и способностима домаћих извозника.

Потпредседник Привредне коморе Србије Михајло Весовић каже да Србија може много више робе да пласира на руско тржиште, али нажалост наши произвођачи некада нису у стању да финасирају такву производњу, проблем је и у дистрибуцији.

Према његовим речима, потребно је обезбедити и квантитет и квалитет и континуитет јер је руско тржиште веома захтевно. Васовић је додао да када домаћи произвођачи превазиђу унутрашње проблеме онда ће моћи више да кориспе предности слободне трговине.

Упркос томе, у првих шест месци ове године више производа из Србије него икада, око 850, нашло се на руском тржишту.

Са инвестицијама у НИС од готово милијарду долара, Беопетрол, Фабрику бакарних цеви у Мајданпеку, гасовод Ниш - Лесковац и неколико других компанија, Русија је један од највећих инвеститора у Србији а са изградњом гасовода "Јужни ток" вероватно ће постати и највећи.