Конузин: Русију занима платформа за Косово

Амбасадор Русије у Србији Александар Конузин рекао је да Москва очекује да чује планове српска владе и, посебно, платформу за Косово.

"Москва очекује да ће тај сусрет имати важне последице по билатералне односе, истакао је Конузин, пред сутрашњи састанка председника Томислава Николића и Владимира Путина.

Полазимо од тога да ће председник Србије дати оцену тренутне политичке сутуације у Србији, каква расположења преовлађују у друштву, какви су планови нове српске владе и са којим се проблемима суочава Србија, посебно у економској сфери", рекао је Конузин у интервјуу Танјугу.

Русију, како је додао, посебно интересује како тече израда нове платформе Србије за решавање косовског питања.

"Нама је то важно, јер наш став остаје принципијелан и на страни Србије у овом, за њу изузетно важном, питању", истакао је амбасадор Конузин.

На питање како Москва гледа на спремност Србије да дијалог Београда и Приштине подигне на виши политички ниво, Конузин је одговорио да Русија полази од тога да је међународно-правна основа за регулисање овог питања Резолуција СБ УН 1244.

Према његовим речима, у процес решавања косовског питања укључен је велики број међународних фактора - од ЕУ до појединачних држава, које активно покушавају да утичу на те разговоре и то у највећем броју случајева - на штету Србије.

"Сада је најважније да се да прилика Београду и Приштини да заједнички, директно одреде садржај разговора и њихов ниво, а да се потом дође до договора који би био у складу са фундаменталним принципом Резолуције СБ", нагласио је Конузин.

Споразум о стратешком партнерству

Говрећи о споразуму о стратешком партнерству између Србије и Русије, који још није потписан, Конузин је рекао да је уверен да ће се две државе вратити том документу како би одредиле перспективу сарадње у блиској будућности.

"Задатак је да се у оквиру тог документа одреде главни приоритети наше сарадње у годинама пред нама, с тим што бисмо на основу тих приоритета развијали практичну сарадњу, разрађивали конкретне пројекте, обезбеђивали ресурсе", навео је Конузин.

На питање шта је потребно учинити да добри билатерани односи буду унапређени на плану економије и посебно шта Србија треба да учини како би извукла што већу корист из Споразума о слободној трговини, Конузин каже да Срби треба да покажу већу енергичност.

"У Србији постоји широк спектар робе потребне руском тржишту. Главно је да се успостави механизам допремања робе у Русију уз прихватљиве услове, односно обезбедити контингенте робе, логистичке услове. Често се суочавамо са тим да српски партнери, уместо да то ураде, предлажу да руски пословни људи долазе овде и сами то раде. То кочи нашу сарадњу посебно у домену пољопривреде.", објаснио је Конузин.

Конузин није могао да потврди да ли ће руски председник доћи у Србију почетком децембра када би требало да почну радови на изградњи дела гасовода "Јужни ток" на територији наше земље.

"Знам да је у Русији у децембру планиран почетак изградње гасне и компресорске станице. Ту ће бити свечаност поводом почетка радова на гасоводу 'Јужни ток', требало би да присуствује руски председник, а знам да су позвани и представници Србије. У то време би и у Србији требало да почну радови али када ће доћи Путин то још не могу да кажем", рекао је амбасадор.

Поводом информација да је једна руска компанија заинтересована да преузме Смедеревску Железару, Конузин је потврдио да интерес постоји али није желео да каже о којој компанији је реч.

"Ради се о великој руској компанији, име не бих да откривам јер су ствари у фази разматрања, спроводи се техничка експертиза пројекта. .. Али, заинтересованост постоји и ради се на томе", рекао је он.

Говорећи о евентуалном руском кредиту за помоћ српском буџету, он је рекао да је Русија показала спремност да размотри српску молбу и да је сад у току "конкретан, технички посао како би се одредили услови за одобрење кредита, рокови. "Желим да верујем да ћемо успети да то реализујемо", рекао је Конузин.

Конузин: Енергетски споразум-највећи успех

Сумирајући четворогодишњи мандат, Конузин је као највећи успех навео поптисивање Енергетског споразума децембра 2008. године у атмосфери у Србији која није баш била повољна за тако нешто.

Хуманитарна сарадња, размена у области образовања и посебно изучавање руског језика у Србиј су области у којима није постигнуто све оно што је желео и што је себи поставио као циљ.

Упитан како данас гледа на ситуације када су нека његова иступања у јавности Србије наишла на критике појединих политичара и медија, Конузин је узвратио да сматра да је већи део његових иступања уживао подршку, него што је био критикован.

"Моја иступања уживала су масовну подршку у српској јавности. Добијао сам, после сваког од њих, позитивне реакције, писма, телеграме, на улицама су ми људи прилазили и пружали подршку...Имао сам подршку и од политичких партија - на пример, садашњег председника Србије, чланова бивше и садашње владе, а на Фејсбуку је била отворена страница на којој су ми исказивали подршку", рекао је он.

Говорећи о критичарима, Конузин је истакао да су то су биле невладине организације које се издражавају новцем из иностранства и које имају за циљ да потпомогну учлањење Србије у НАТО или су то били "политички посленици који су одавно одустали од подршке Косову".

Конузин није желео да каже ко ће га наследити у Београду, нити да ли су тачне информације да се ради о Александру Чепурину.

"У дипломатској пракси није уобичајено да се говори о томе ко ће бити нови амбасадор док земља у коју долази не да своју сагласност", закључио је Конузин.