Скупштина о ванпарничном поступку

Посланици Скупштине Србије завршили су обједињену начелну расправу о изменама Закона о ванпарничном поступку и допунама Закона о јавном бележништву, којим се предлаже одлагање почетка примене тог закона за март следеће године. Расправа о појединостима тих аката водиће се у петак.

Ипак, посланици сутра неће имати слободан дан, пошто је за сутра од 16 до 19 сати, предвиђено време за постављање питања члановима Владе.

Допунама Закона о ванпарничном поступку решавају се питања правно невидљивих особа у Србији, пре свега Рома, чиме претходна власт није желела да се бави, поручио је на почетку данашње седнице посланик Српске напредне странке Владимир Цвијан.

Цвијан, који је у Скупштини Србије образлагао два законска предлога из области правосуђа испред предлагача СНС-а, рекао је да су многе међународне организације указивале на потребу решавања проблема 6.750 правно невидљивих у Србији, којима није омогућено да остварују основна људска права, попут права на здравствено осигурање, а не могу да добију личну карту и пасош пошто нису уписани у матичну књигу рођених.

Према његовим речима, предложена законска решења заснивају се на решењима која су предложиле невладине организације, а предвиђа најкраћу процедуру у ванпарничном поступку пред било којим судом, и то бесплатно.

Предвиђено је да правно невидљиве особе на основу те судске одлуке могу да се упишу у матичну књигу рођених и да остварују своја права.

Говорећи о изменама закона о јавном бележништву, Цвијан је навео да се одлаже његова примена за шест месеци јер још увек нема основа за примену тог закона, будући да нису донета подзаконска акта, а није основана ни Јавнобележничка комора.

Цвијан је указао да за сада у Србији има само 50 оних који испуњавају критеријуме да буду нотари. Да би отпочела примена закона, у овом тренутку је потребно бар 100, а за целу територију Србије око 400 нотара.

Потребно је да имамо нотаре, али наследили смо ситуацију која неомогућава да се закон примењује од 1. септембра ове године, навео је Цвијан. Предвиђено је да примена тог закона треба да почне 1. марта 2013. године.

Полемика СНС и ДС

Поједини посланици опозиције критиковали су предложене допуне Закона о ванпарничном поступку наводећи да је подложан злоупотребама јер предвиђа упис у матичне књиге рођених "правно невидљивим особама" само уз присуство два сведока.

Посланик ДС-а и бивша министарка правде Снежана Маловић оптужила је посланике СНС-а за плагијат јер су, како је навела, у парламенту предложили текст допуна Закона о ванпарничном поступку који је раније поднело Министарство правде.

Маловићева је рекла да је тај предлог, преко Владе Србије, 31. јануара ове године предложило Министарство правде.

Ту тврдњу, међутим, демантује напредњак Владимир Цвијан, који је рекао да закон не може бити плагијат, јер он није ни својина, нити ауторско дело. 

"Као правник сам ужаснут изјавом да су предложене измене плагијат, јер закон није својина, нити ауторско дело, па не може бити плагијат", рекао је Цвијан и додао да је у уводном излагању рекао да је један од врло ретких добрих потеза претходног Министарства правде што је послало те измене у скупштинску процедуру. 

У полемику се укључио и шеф посланика ДС Драгољуб Мићуновић, који је рекао да је плагијат у иницијативи. "Нико неће тражити ауторски хонорар, али зна се ко даје предлог. Ви браните то, а не неко други. Ви сте га потписали. Чим је потписан иза њега стоје они који су га потписали", рекао је Мићуновић, који је истакао и да је СНС предложила те измене, јер "има потребу за европском легитимизацијом". 

Закон решава питање правно невидљивих

Допунама Закона о ванпарничном поступку предложен је посебан поступак за доношење исправе о чињеници рођења која би била основ за упис у матичну књигу рођених људи без личних докумената.

У образложењу предложених допуна закона наводи се да у Србији постоји око 6.500 "правно невидљивих лица" који немају лична документа, нити могу да остварују основна људска права и слободе.

Наводи се и да Законом о матичним књигама није уређен упис у Матичну књигу рођених, одраслих који не располажу потребним докуметима и чији су родитељи непознати или недоступни.

Група од 61 посланика посланичке групе СНС-а предложила је да се поступак за састављање исправе о чињеници рођења покреће у року од три месеца од дана подношења захтева за накнадни упис у матичну књигу рођених.

Предложено је да се исправа о чињеници рођења саставља на основу изјаве подносиоца захтева, исказа два пунолетна сведока чији је идентитет утврђен јавним исправама, као и на основу других изведених доказа.

Ако се у поступку састављања исправе о чињеници рођења не може утврдити дан, час и година рођења, сматра се да је подносилац захтева рођен 1. јануара у 00.01, године за коју је вероватно да је година његовог рођења.

Предложено је да се, ако се не може утврдити место његовог рођења, сматра да је рођен у граду или општини за коју се верује да је рођен. Како се наводи, исправу о чињеници рођења доноси суд у облику решења у року од 30 дана од дана подношења предлога.