Између Истока и Запада

Србија 2012. године није иста земаља од пре две деценије. Земља је изменила свој правац, оставила за собом ауторитаризам као део своје прошлости и у потпуности пригрлила демократске вредности и норме, пише колуминста Џерузалем поста Михаел Фројнд.

У чланку Србија: изгубљена и нађена аутор наводи да је Србија, често клеветана у међународним медијима, са дугом и поносном историјом, учинила много да поправи односе са суседима, изручила осумњичене за ратне злочине Трибуналу у Хагу.

Као резултат тога, Европска унија је недавно пристала да Србија постане званични кандидат за чланство и довела је "један корак ближе пуној интеграцији са остатком Европе", констатује аутор, иначе некадашњи заменик директора за комуникације у влади премијера Бењамина Нетанијахуа.

"Србија наставља да одбацује идеју о независности Косова. Али ко може да их криви? На крају крајева, историја је јасно на њиховој страни", пише Фројнд и подсећа да је Србија суочена са растућим притиском да се одрекне "древног срца своје домовине и окрене леђа централном делу свог културног и духовног наслеђа".

Од краја 12. века Косово је било административни и духовни центар Србије, пише Фројнд и, помињући Косовску битку, истиче да данас Албанци чине већину ставништва на тој територији, али да тамо постоје бројне српске средњовековни цркве и манастири "као опипљив доказ историјског идентитета".

Владе у Београду су једна за другом одбијале идеју да "капитулирају у односу на статус територије" наводи Фројнд и додаје да би, без обзира на то шта ће се догодити са Косметом, Израел и Јевреји у свету требало да искористе могућност да поново успоставе јаче односе са Београдом.

Од почетка су ти односи између Срба и Јевреја били означени хуманошћу, наводи аутор и додаје да су у 14. веку Јевреји, бежећи од прогона у Мађарској, нашли уточиште у српској краљевини.

Србија је, такође, примила шпанске и португалске Јевреје који су протерани са Иберијског полуострва век касније. Српски град Земун играо је важну улогу у ционистичком покрету. У том граду живео је јеврејски пар чији је син Теодор Херцл касније изменио ток јеврејске историје.

За време холокауста Јевреји и Срби били су мета хрватских усташа "енергичних егзекутора" Хитлера, наводи аутор. Усташе су, како истиче аутор, убиле десетине хиљада Јевреја и више од пола милиона Срба "у оргији насиља и терора који је оставио дубоке ожиљке широм региона".

Тај утисак заједничких патњи Срби и даље имају према Јеврејима и он истиче њихов јак осећај солидарности са Израелом и изазовима са којима се суочава.

Аутор сматра да Израел и Јевреји у свету морају престати да гледају Србију само кроз рат у Босни и сукоб на Косову.

"Чињеница је да Србија има посебну позицију да служи као важан мост између Истока и Запада. Она има дуготрајне историјске и етничке везе са Русијом и на путу је да се придружи ЕУ у скорој будућности. У наредним годинама, када се њена економија стабилузује, стратешка и дипломатска важност Србије ће само јачати", наводи се у чланку.

Фројнд истиче да ће Србија имати несумњиво све значајнију улогу у првим линијама фронта рата против терора, уз објашњење да милитантни ислам настоји да крочи у Европу, посебно у Босну и Албанију.

Аутор подсећа да су многи амерички Јевреји стајали иза Босне и Косова, гледајући на Србију као изгубљен случај. "Али у светлу свега што се догодило у међувремену, време је да нађемо Србију поново, због ње и због нас самих", каже аутор у тексту који је пренела и америчка штампа.

Михаел Фројнд наводи и да је амбасадор Србије у Израелу Зоран Басараба, у интервјуу за Џерузалем пост, истакао природни афинитет између Срба и Јевреја, уз уверење да може служити као основа за даље јачање веза два народа.