Мирис Турске на Балкану

Турски премијер Таип Ердоган изјавио је прошле недеље да му је Алија Изетбеговић на самрти рекао да му "оставља у аманет бригу о Босни". Да ли су овакве изјаве претња укидању Републике Српске, какви су односи Србије и Турске, а какви економски потенцијали сарадње, била је тема емисије Око 11.

Овде можете погледати/преузети емисију "Око 11"

Амбасадор Србије у Анкари Душан Спасојевић тврди да су данашњи односи Србије и Турске такви, да их је тешко оценити.

"Турци често и отворено кажу да је Србија најважнија земља Балкана, а ми градимо односе на принципима међусобне равноправности, наравно штитећи интересе Србије", каже Спасојевић.

Спасојевић наводи да је последњи рат са Турском вођен 1912, а да је пре тога вођена стална борба за независност.

"То што се председник Томислав Николић већ састао и са турским председником и са премијером, јесте сигнал да новоизабрано руководство жели да настави односе са Турском", каже Спасојевић.

Оријенталиста Дарко Танасковић каже да су односи између Србије и Турске били веома добри до пред крај осамдесетих година прошлог века.

"Турци су говорили да су им Пакистан и Југославија најбољи пријатељи. Политика Турске била је кемалистичка, мир у кући и мир у свету, са одсуством било каквих претензија да Турска делује у смислу ширења, то је била политика супротна оној која води данас", каже Танасковић.

Историјске поуке

Танасковић каже да је у Турској дочекао агресију НАТО пакта, да су тада односи били затегнути, јер је Турска тада подржавала све они који су били на супротној страни од Србије. Али, одржао се тада и један нормалан колосек дипломатије, јер је процењен велики значај Турске на Балкану.

"То је био период разлика, до границе која би се могла назвати непријатељством, али и доказ да дипломатија може бити услов нормалне комуникације, и сарадње у областима које су виталне за обе државе. То је нека поука и за данас, без обзира што не постоји такав степен сукоба, јер из тога се може извући само позитивно", каже Танасковић.

О томе да је Алија Изетбеговић на самрти рекао Таипу Ердогану, да му у аманет оставља Босну и Бошњаке, што је Ердоган рекао на недавној годишњици Сребренице, Танасковић каже да је то повишена реторика, емоционално патетична, до оне границе која је непримерена за дипломатски дискурс.

"То одражава дубински осећања која код Турака постоје, али и Бошњака, и то има употребну вредност и на плану спољне и унутрашње политике, али мислим и да је контрапродуктивно, јер сада нема проблема којих је деведестих било, да би наши односи ишли тим путем", сматра Танасковић.

Спасојевић каже да је веома често инсистирао да је питање Косова за Србију важно. Са Турском смо почели да градимо односе 2009, након признања независног Косова од старне Анкаре, али ми не можемо то заборавити, јер то је био болан ударац за Србију.

"Докле год је наступ Турске на Балкану конструктиван, Србија има разлога за сарадњу са Турском. Јасна је позиција Београда око Бањалуке. Тамо где ми са Турском можемо наћи заједничка решења, ми ћемо их наћи, али ми подржавамо све оно око чега се сагласе три народа и два ентитета, то је јасно. Међутим запаљивих изјава има и у српкој политици, па је важно да посматрамо више конкретна дела, него такве изјаве", истиче Спасојевић.

Танасковић сматра да такве и сличне изјаве не могу донети ништа корисно, јер је свакоме јасно да када Ердоган и остали званичници говоре о БиХ, они пред очима имају само бошњачке интересе, јер читава је њихова политика усмерена ка томе. "Босна по мери муслимана, као аманет Изетбеговића, то је у питању", тврди Танасковић.

"Турска би желела Босну у Дејтонским границама, као централизовану, функционалну државу, са принципом један човек један глас, што би значило доминацију муслимана, и Босну у ЕУ, али сасвим сигурно у НАТО пакту", каже Танасковић.

Недавно је министар Давутоглу био у Сарајеву са тезом да је улазак Босне у НАТО оптималан, јер тако би Турска имала више утицаја у БиХ.

Спасојевић о спољној политици Турске каже да је до завршетка Хладног рата била једнодимензионална. Од средине 90-их година, долази до промена, и практично је ово руководство које је данас на челу државе наследник такве политике, мултидимензионалне.

"Око спољне политике и у самој Турској се расправља, посебно када је реч о Блиском истоку", каже Спасојевић и додаје да је за српску спољну политику добро да су односи са Турском постали предмет једне озбиљне политичке расправе.

То је и једно признање да је Турска битан играч, на кога мотримо са нарочитом пажњом.

Од најјаче опозиционе партије у Турској чују се критике на рачун "неоосманизма", као једног агресивног приступа у Турској, али наравно да свака земља тежи да врши утицај и да има интеракцију са регионом, али ако је у питању ревизија историје, јасна је политика Србије као одговор на тако нешто.

"Погрешно је поставити питање о турској политици са опште моралне тачке гледишта и принципијелности, јер онда турски потези делују некохерентно, то се све једино може разумети у контексту схватања процене властитог интереса у датом тренутку. Такав легитимитет Турци признају, то је прагматизам", каже Танасковић.

Мислим да је Ердоган један од најспособнијих политичара данас у свету, тврди Танасковић, то је човек који је био популаран и као градоначелник Истанбула, има харизму и освојио је срца Турака, па се можда понекад види и као вођа исламског света Блиског истока, али он може почети и да ствара непријатеље, па и у свом окружењу.

Спасојевић каже да сваки лидер у Турској настоји да буде нови Ататурк, али да је то наслеђе дубоко уткано у Турском друштву, као постулати који се тешко мењају. Необично за Турске прилике је да се једна власт оволико дуго налази на трону, па је то реалност коју треба уважавати.

Важност економске и културне сарадње

О посредничкој улози Турске у мирењу неких верских и политичких лидера, Танасковић каже да ту постоје границе које треба поштовати, пре свега суверенитет државе, и њена унутрашња питања.

"Сматрам да је непримерено да Турска директно посредује међу бошњачким лидерима или верским заједницама овде, јер Турска је секуларна држава која не би требало да се бави оваквим питањима. Сви који мисле да је то нормално треба да се запитају какви су резултати, јер немогуће је постићи тако нешто са становишта пристрасности. Потези који иду до границе коју колективна свет не може да прихвати, не могу бити добри. Мислим да је изванредно сарађивати у култури, здравству, и то је равноправна сарадња, а преношење на терен симболике је штетно".

Говорећи о економским односима, Спасојевић је рекао да оштро судимо, јер су у економији заиста учињени значајни кораци.

"Сарадња није толико лоша, размена је око пола милијарде евра на годишњем нивоу, смањен је дефицит, готово избрисан, и увоз и извоз су на једном балансу. Потенцијали су велики, Споразум о слободној трговини је потписан, а није само Рашка област место концентрације турских економских интереса, ту је Коридор 11, али и Турску је погодила економска криза, па и ситуација у Либији", каже Спасојевић.

Турска економија је 16. на глобалном нивоу, растућа економија је у питању, компаније послују модерно и ту је велика шанса за Србију која мора да се приближава у сфери економије, и културе.

Коментаришући ситуацију у Сирији, Танасковић је рекао да је истина прва жртва у тренутку када негде почне рат. "Заиста мислим да неће бити лако решити ситуацију, Сирија је компликована држава, биће то другачији сценарио од Либијског", оценио је Танасковић.