Привредници (с)кројили Владу?

Привредници не утичу на формирање владе онолико колико утичу гласачи на изборима, оценили су гости емисије "Око економије". Ипак, напомињу да је неопходан дијалог између будуће владе и привредника како би се постигло што више у што краћем року.

Овде можете погледати/преузети емисију "Око11"

Члан Клуба "Привредник" Топлица Спасојевић сматра да, на основу коалиционог споразума који је потписан у уторак, будућа влада може много тога да уради за државу, запошљавање, подстицај инвестиција.

Ненад Поповић из Демократске странке Србије каже да не може да измери колики је био утицај привредника, јер партија чији је члан није учествовала у преговорима.

"Овога пута странци су утицали знатно мање, што је врло важно. Важно је да се Влада прави у Републици Србији, па на то треба да имају утицај и политичке структуре и привредне и социјалне и синдикати и други", наводи Поповић.

Поповић сматра да је најважније да влада испуни оно што је обећала и да платформа владе буде у функцији развоја домаће привреде. Понавља да би требало обратити пажњу на четири кључне привредне гране: пољопривреду, инфраструктуру, енергетику и грађевину.

Душан Бајатовић из Социјалистиче партије Србије сматра да ће бити добро уколико будућа влада буде слушала привреднике и ако буде утврдила прави социјално-економски дијалог.

"Од ове владе ће се тражити брз резултат и она тај брз резултат мора да се испоручи", напомиње Бајатовић.

У Србији су, како објашњава Бајатовић, професионална мишљења подељена у две целине: фискални савети и монетаристи, који се баве расходном страном буџета, а док се друга целина бави приходном страном буџета. Бајатовић истиче да је тако свуда у свету, уз оцену да је за Србију тренутно важнија та приходна страна.

Нова индустријска политика 

Потпредседник СПС напомиње и да је тренутно стање у Србији мора да се промени.

"Оно што треба да се промени јесте реиндустријализација, нова индустријска политика, и да видимо где да пронађемо средства и могућности за тако нешто", каже Бајатовић.

Коментаришући изјаву мандатара Ивице Дачића да је потребна реформа пореског система којом би најбогатији понели највећи терет кризе, Топлица Спасојевића каже да је за социјалне владе нормално да терет распоређују на богатије слојеве.

"Мислим да је у Србији кључни проблем то што је богатијих слојева све мање или готово да су нестали и све се стопило у једну масу", наводи Спасојевић.

Неопходно је да се покрене производња, да се помогне да се људи запосле, па да ће онда, сматра Спасојевић, терет кризе бити знатно лакше расподељен.

"Није циљ да сви будемо једнаки у сиромаштву, већ да сви будемо једнаки у богатству. Треба свима дати шансу да раде, треба да створимо такве услове да можемо да радимо и да зарадимо, а не да се броимо са оних неколико који имају", објашњава Спасојевић.

Поповић се слаже да је потребна промена пореског система, али напомиње да то неће решити суштину проблема.

"Суштина проблема је да у директној производњи ради 400.000 људи, у оволикој земљи само 400.000 људи производи. Нама је потребна и производња и потрошња", каже Поповић.

Поповић истиче да будућа влада мора све да усмери ка развоју привреде, а пре свега ка сектору производње, што је услов за рад и малих и средњих предузећа.

Бајатовић сматра да Србија треба да се задужи и привуче још страних инвестиција. Поред тога, потребно је направити систем развоја привреде.

Мишљење да привреда може да се покрене новим инвестицијама и задуживањем, дели Ненад Поповић, који понавља да се Србија може задужити код Руске Федерације, која је у успону. Сматра да треба да следимо пример Кипра који је такође узео кредит од Русије.

Задуживање уз строгу контролу

Поповић подржава идеју о улагању у пољопривреду, али напомиње да морамо да мислимо о томе шта нас чека за годину и по дана.

"Чека нас ССП који уништава домаћу пољопривреду. Од 1. јануара 2014. практично цела наша пољопривреда биће изложена конкуренцији са запада", објашњава Поповић.

Спасојевић сматра да немамо много избора и да нам је потребан нови капитал, договор са ММФ-ом и комерцијалним банкама које раде у Србији, да се обрати пажња на то за шта се купују девизе које руше курс. Поред свега тога, најважније је да држава штеди.

"Задуживање јесте опасно, ако се тај новац користи као до сада. Ако се направи неки савет који ће контролисати у које секторе ће те инвестиције ићи, у секторе где је Србија конкурентна, где може да направи брзе ефекте, с тим да се паралелно направе уштеде у јавним расходима и да се направи историјски социјални договор са синдикатима и незапосленима", објашњава Спасојевић.

Ненад Поповић објашњава да је Србији, осим развојне банке, потребна и извозна банка за здрави део српске привреде, али и интервентни фонд који ће помагати средњим предузећима, као што је то случај у Русији.

Бајатовић сматра да је и попорављање лоших приватизација пут да се запосли чак осамдесет хиљада људи.

Спасојевић је будућем премијеру предложио да у првих месец дана обиђе 100 или бар 30 највећих предузећа и њихове челнике пита шта им је потребно да би запошљавали више људи.

"У Србији има 200.000 предузетника. Нека свако од њих запосли бар по једног радника и решили смо проблем 200.000 незапослених", објашњава Спасојевић и члановима будуће владе поручује да морају да створе атмосферу у којој ће им веровати сви, и привреда и грађани.