У Скупштину Србије стигле оставке

У Скупштину Србије, неколико дана пред очекивани наставак конститутивне седнице, стигле су оставке на посланичке функције три посланика ДСС-а и једног из Српске напредне странке.

Оставке су поднели лидер ДСС-а Војислав Коштуница, као и потпредседници странке Александар Поповић и Драган Јочић. Њих тројица нису навели разлоге за подношење оставке, док је напредњак Александар Николић оставку образложио именовањем на функцију саветника председника Републике.

Николић је у оставци написао да је на функцију саветника председника Републике именован 8. јуна и у том смислу позвао се на Закон о избору народних посланика и Устав, који прописују да посланик не може бити и функционер у извршној власти.

У скупштину је 28. јуна стигло и обавештење председника Србије Томислава Николића председавајућем парламента Захарију Трнавчевићу да је за мандатара предложио лидера СПС Ивицу Дачића.

Председник Србије је у том образложењу навео да на основу Устава и Закона о председнику Републике предлаже скупштини Дачића за кандидата за председника владе.

"Молим вас да у сарадњи са посланичким групама конституисаним у Народној скупштини закажете наставак прве седнице парламента како би избор нове владе Србије био обављен у законом предвиђеном року", написао је Николић.

Према најавама мандатара и његових коалиционих партнера, наставак конститутивне седнице могао би да се очекује наредне седмице, а након тога усвајање потребних закона за избор и избор нове владе.

У Скупштину Србије раније су стигле и оставке Николића, Верољуба Стевановића и Ифете Радончић, као и захтев да се Драгану Ђиласу не потврди мандат.

Николић је, због избора за председника Србије, оставку на посланичку функцију парламенту упутио 31. маја у 13.55 сати, непосредно пред посебну седницу на којој је положио заклетву чиме је почео да му тече петогодишњи мандат на месту шефа државе.

Први на листи "Избор за бољи живот" Драган Ђилас скупштини је упутио писмо у коме тражи да му се не потврди мандат.

"Будући да се потврђивањем мандата стичу права и дужности народног посланика, а да ја не намеравам да постанем народни посланик, молим вас да не потврдите мој мандат", навео је тада Ђилас.

Оставку на функцију народног посланика поднео је 30. маја и Стевановић са листе УРС, због избора за градоначелника Крагујевца, а дан касније и Радончићка, из Странке демократске акције - Сулејман Угљанин.

Радончићка се у писаној оставци позвала на Закон о избору народних посланика и члан у коме су дефинисани разлози за престанак мандата пре истека времена на које је посланик изабран, али није прецизирала о којем је разлогу реч.

Законом је прецизирано да посланик лично подноси оставку, оверену код органа надлежног за оверу потписа, председнику скупштине, у року од три дана од дана овере, а парламент констатује оставку и дан престанка мандата одмах после пријема обавештења о разлозима за престанак мандата на седници која је у току, односно на првој наредној седници.

Посланички мандат додељује се следећем посланику на изборној листи.