СНС: Инвестиције из Русије, Кине, Бразила

Србији су потребне инвестиције у пољопривреду, инфраструктуру и индустрију, које би могле да буду обезбеђене из Кине, Руске Федерације, Бразила, али из европских земаља, изјавио је координатор Економског савета Српске напредне странке Миленко Џелетовић.

Џелетовић је у разговору за Танјуг рекао да су Русија, Кина и Бразил земље које и за време глобалне финансијске кризе имају велике стопе привредног раста и слободне финансијске ресурсе и инвеститоре, али у Србији треба променити још компликоване административне процедуре, спор систем издавања грађевинских дозвола, висок ниво корупције и монополизације тржишта, што одбија стране инвеститоре.

Од 110 милијарди долара руских и кинеских инвестиција пласираних у свету у 2010. години, у Србији је завршило свега 10 милиона долара, навео је Џелетовић и указао да би висок ниво политичких односа Београда са тим земљама требало преточити у побољшање економске сарадње, нарочито с обзиром на повољан географски положај Србије и атрактиван инвестициони амбијент.

Кина, Русија и Бразил су међу првих 10 земаља по величини укупног домаћег производа, а њихов привредни раст је последњих година, па и деценија, међу најбржим у свету.

Три простране државе са многољудим становништвом су чланице Групе 20 (Г-20) најразвијенијих и великих привреда у брзом успону, док са Индијом и Јужном Африком чине групацију БРИКС, која ће у будућности имати водећу улогу у светској привреди.

Инвестицијама у пољопривреду Србија у кратком периоду може да побољша извозне перформансе земље и та улагања нам већ у првој години могу донети милијарду до две милијарде евра извозних прихода, истакао је Џелетовић.

Миленко Џелетовић је нагласио да су потребна и већа буџетска издвајања за пољопривреду, јер су последња два аграрна буџета била најмања у историји Србије у односу на укупна буџетска средства.

Србији је потребно улагање у индустрију ради реиндустријализације земље, јер данас у земљи постоји свега 300.000 производних радника који издржавају око четири милиона непроизводних радника, а ту је и 1,7 милиона пензионера, навео је координатор Економског савета СНС-а.

Нова методологија за субвенције 

Када је реч о субвенцијама за привреду, Србија је последњих шест година просечно у привреду "убацила" око 800 милиона евра субвенција годишње, казао је Џелетовић.

"Шта је заиста урађено са тих око пет милијарди евра са којима би могла да се заврше два Коридора 10 или аутопут ка Јадрану," упитао је Џелетовић.

Због тога је, по Џелетовићу, потребно донети методологију за праћење економске ефикасности субвенција, како би се тачно знало где одлази сваки динар субвенција и какве ће ефекте те субвенције имати на макроекономске перформансе привреде.

Џелетовић је оценио да ће Србија, ребалансом буџета вероватно морати да смањи износ субвенција у овој години због економске кризе, али то не значи да неће бити социјалних давања већ да ће их бити на другим основама и у јасно дефинисане пројекте.

Џелетовић је додао и да нова Влада Србије осим ребаланса буџета који хитно треба донети, мора да направи радикалан заокрет и да се економска политика уместо на услугама базира на производњи, уместо на прекомерном задуживању на јавно-приватном партнерству и концесијама, уместо на јаким појединцима на јаким институцијама и уместо на фаворизовању увозног лобија да стимулише извозне перформансе привреде.