Мањинске странке без мањина

У Скупштину Србије ушли су представници 5 мањинских листа. Савез војвођанских Мађара – Иштван Пастор освојио је пет мандата, Странка демократске акције Санџака – Сулејман Угљанин два, листе "Све заједно", "Ниједан од понуђених одговора" и Коалиција Албанаца Прешевске долине по један мандат.

Представници мањинских партија ушли су и у локалне парламенте. То што у једном броју случајева они нису припадници одређене мањине није неуобичајено.

Ромску демократску странку у новосадском парламенту представљаће 6 одборника. Ниједан није ромске националности, наводе у тој партији.

Роми из новосадског насеља Шангај верују да ће за њих бити доста тога урађено, али и да када добију прилику да запосле библиотекара или професора онда немају кадрове.

Они кажу и да зато што нико од њих није образован, у скупштини града их представљају људи који нису Роми.

"Не гледамо нацију него стручне људе, уопште није у питању национални интерес. Ми јесмо ромска странка, али смо и мултинационална странка. Успех партије која успе да довуче више нација то значи да је озбиљна странка", сматра Бела Курина, председник Ромске демократске странке.

У новосадској скупштини, али и у републичком парламенту, по једног представника који није влашке националности, има опција "Ниједан од понуђених одговора", наводе у тој партији. Додају да су се, као мањинска странка лакше регистровали, са мање потписа и мање пара.

"Одлучили смо да искористимо, како је то речено, рупу у закону и да се региструјемо као мањинска странка, што не значи да се нећемо борити за интересе влашке националне мањине", каже Никола Тулимировић из НОПО-а.

Он додаје и да су изабрали баш Влахе зато што су за њих знали да их има у тој странци, а за присуство других мањина нису знали.

Да би ушле у парламент, мањинским партијама није потребно да достигну цензус већ је довољно да пређу природни праг. Обавеза да представници таквих партија морају бити и припадници одређене мањине – нема утемељење у закону.

Ђорђе Вуковић из Цесида каже да не види проблем у том што, на пример, странка НОПО заступа интересе влашке националне заједнице.

"Просто, то дозвољава закон и то је тако нормално. Ствари су доста субјективне око тих показатеља и било би добро да ствари буду другачије да заиста људи који јесу чланови тих етничких скупина и представе и заступају интересе тих етничких скупина, али није тако у једном броју случајева, а ја не видим ту ништа страшно. Дакле, бирачи су тако бирали", сматра Вуковић.

А ако су бирачи, припадници мањина, незадовољни, представнике ће по закону демократије казнити одложено – на следећим изборима.