Кохабитација добра за контролу власти

Иако политичарима, судећи по изјавама, баш и није примамљива, кохабитација има и своје добре стране, кажу политиколози и подсећају да су кроз таква "стања" прошле и неке европске земље, попут Француске, Чешке, Пољске, па и неке у нашем суседству.

Две политичке опције у две гране власти понекад једна другу могу да ометају и успоравају, и то је лоша страна кохабитације.

С друге стране, оне могу и да се узајамно контролишу, што је добро, јер се тако боље штите интереси грађана. Обе могућности још више долазе до изражаја у време кризе.

"И наше окружење је, такође, нестабилно. Кохабитација неће бити само у Србији. Имамо је и у Европској унији између социјалистичког француског председника Оланда и конзервативне немачке канцеларке Меркел. Према томе, то захтева да влада буде ефикасна, бар у оном што је минимум заједничког националног интереса око кога би се та нова власт могла окупити", сматра Предраг Симић, професор Факултета политичких наука.

Минимум заједничког интереса могли би да буду евроинтеграције и стабилизација економске ситуације. Слично је било и у Хрватској, која је током периода кохабитације успела да приведе крају процес евроинтеграција, а некадашњи политички противници заједно су потписали уговор о приступању Хрватске Унији. Сличан распоред власти сада има Словенија.

"То није неки ограничавајући фактор што се тиче процеса доношења закона, поготово ако се има у виду да и Словенија и Хрватска морају да испуне ту агенду Европске уније што се тиче доношења закона и подзаконских аката. У том смислу не очекујем да ће доћи до неког застоја", истиче Зоран Крстић, професор Факултета политичких наука.

Важно је да се свако држи својих надлежности, упозоравају политиколози. У том случају, кажу, кохабитација може да функционише, а у условима економске кризе и да допринесе демократизацији друштва.