Парламентарци немају право на незнање

Значајну улогу у креирању економске политике има парламент и посланици морају бити свесни последица одлука које доносе, оцењено је у уводном делу конференције Регионалне мреже парламентарних одбора за економију и финансије земаља западног Балкана.

"Нико од нас не очекује да постајемо експерти, али будући да се управо у законодавним телима доноси најважнија финансијска одлука за живот сваке земље - Закон о буџету, немамо ни право на незнање", рекла је, отварајући конференцију, председница Скупштине Србије Славица Ђукић Дејановић.

У обраћању учесницима конференције "Улога парламената у процесу одлучивања о приоритетима: смањење јавних трошкова или стимулисање економије", која се одржава у Дому Народне скупштине, председница парламента је поручила да је зато улога најстручнијих међу посланицима, колега из одбора за финансије и привреду, немерљива.

"На почетку смо 2012, усред другог таласа економске кризе, за коју стручњаци упозоравају да може бити разорна по привреду у мери у којој је њен први талас потресао финансијски систем", рекла је Ђукић Дејановић.

То је, како је рекла, разлог због ког висина јавног дуга, као и кретање фискалног и буџетског дефицита, који управо посланици, законом стављају у одређене оквире, не би смеле да остану пуке речи којима не знамо значење и утицај.

Потпредседница парламента Гордана Чомић нагласила је да су одлуке које у области економије, као и других сектора доносе парламенти политичке и имају последице на милионе људи које посланици заступају.

"Пред питањима какав план има Влада, колико ће трајати криза и ко је крив, не можемо остати неми, јер ћемо од тих људи поново тражити глас као кредит да нам поверују да умемо да нађемо решења која су добра за све", закључила је Чомићева.

Економска питања су и политичка 

Директор канцеларије Фондације "Фридрих Еберт" у Београду Михаел Ерке истакао је да у модерним, демократски уређеним државама парламент има изузетно значајну улогу у креирању економске политике.

"Ниједно економско питање није само техничко питање, већ политичко и везано је за одређене интересе", нагласио је Ерке, оценивши да парламентима приликом одлучивања приорити треба да буду интереси грађана и државе.

Директор Института економских наука Дејан Ерић навео је да је добијање статуса кандидата за чланство Србије у ЕУ вратило наду и донело нову енергију читавом региону да може бити боље.

"Економска криза је погодила мале, али и велике земље, што показује да треба променити досадашњи приступ економској политици", навео је Ерић, оценивши да би парламент у односу на владу у том процесу требало да има доминантнију улогу.

Конференција о улози парламената у одлучивању о економским питањима окупила је представнике скупштинских тела задужених за економију и финансије из Србије, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Македоније, Црне Горе и Албаније и велики број стручњака из те области.

Учесници скупа разматраће могућности за јачање капацитета парламентарних одбора за економију и финансије, о томе да ли дати предност смањивању јавних трошкова или стимулисању економије и о економским и политичким баријерама за трговину у региону.