Србија и Европа, шта смо добили?

Шта ће се све променити у односима Србије и ЕУ, након добијања статуса кандидата, које су добре, а које могуће лоше стране кандидатуре, о томе су разговарали гости специјалне емисије РТС-а "Србија и Европа, шта смо добили".

Директорка Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић, сматра да би добит од кандидатуре требало поделити на две групе, прво шта смо учинили сами за себе, и друго, шта смо добили од Уније.

"Србија данас има много боље односе са регионом, ефикаснија је у Скупштини, има већи број системских закона. То је сада држава где ревизор сваке године подноси извештај, много тога је учињено, грађани који сада виде те циљеве знају да кажу то не би било тако да није Уније", истакла је Милица Делевић.

Друга ствар је, каже Делевићева, развојна помоћ, јер су највеће инвестиције дошле из ове групе земаља, затим слободан приступ европском тржишту, визна либерализација...

Предраг Симић, професор на ФПН рекао је да припада генерацији која је проживела деведесете.

"Да смо добили то тада, Југославија се не би распала. Ми смо изгубили скоро два века српске историје, били смо као једно острво, додуше не баш као последњи бастион комунизма", навео је Симић.

Предраг Симић сматра да са кандидатуром нећемо добити бог зна шта од претприступне помоћи и да ћемо морати, хтели не хтели, да се задужујемо.

"Мислим да ни владајућа странка неће добити много, па ни грађани, осим можда мање компликован период до избора. Зависиће много тога од наредне владе, па и избора у другим земљама, рецимо Немачкој. Добили смо нешто мира", рекао је Симић.

Самарџић: Огромна цена

Слободан Самарџић каже да је стање у Србији очајно - нулта стопа привредног раста, мањак инвестиција - то све у тренутку најјаче сарадње са Европом. "Они прави услови из Копенхагеншке агенде били су запуштени због Косова. Цена је огромна, ми смо дали Косово и да је добијено много више, та цена не би била адекватна, јер то је највећа цена коју нека држава може да плати", рекао је Самарџић.

"Ми имамо систем где владу чини 12 странака, то по дефиницији није стабилан систем, имамо владу коју је направио страни фактор пре четири године, правосуђе никада није било горе, економија је све гора такође, нека помоћ постоји, мања је од две милијарде евра, али имамо око 500 евра губитка на трговинској либерализацији, и мимо Косова, то је баласт који је тешко измерити", сматра Самарџић.

Шеф преговарачког тима за преговоре са Приштином Борислав Стефановић одговара да Косово нисмо дали и да нисмо угрозили национални интерес.

"Треба да причамо и о томе шта смо успели да сачувамо, наша јавност није довољно обавештена о проблемима на Косову, у том мору проблема и недовољних информација, али никако не стоји да смо дали Косово за кандидатуру", истакао је Стефановић.

"Наша намера је била формула која чува национални интерес, нисмо урадили ствари за које нас оптужују, постоје аргументи и јасни подаци. Мало нас је веровало да је могућа политика и Косово и Европа", нагласио је шеф београдског преговарачког тима.

Слободан Самарџић наводи да је прихваћен нови режим представљања Косова, да је до сада ту био Унмик, као потписник свих споразума које је Косово закључивало, а да је садашњи режим у потпуности другачији.

Борислав Стефановић истиче да наставка дијалога са Приштином неће бити док се  не заврше избори, да треба да дође нова влада, са новим капацитетом, како би решавала нова питања.

"На столу ће свакако бити и питања енергетике, телекомуникација, Кфора, Еулекса. Чињенице су да је међународна управа пренела скоро сто одсто овлашћења на приштинске власти, од катастра, царина, ускоро ће можда и војску да праве, траже и да Унмик не говори пре њих, смањен је и његов буџет, све је то одобрио Савет безбедности", рекао је Стефановић.

Борислав Стефановић негира да је граница на Косову установљена. "Нема никакве границе, граница има своја обележја, а ниједно од обележја не постоји", каже Стефановић и додаје да и Срби не морају да имају косовска документа.

Слободан Самарџић каже да када је Косово постало независно Срби нису прихватили косовске институције, али их је Србија натерала да уђу у те институције.

Чвршћа интеграција

Говорећи о економској добити од кандидатуре, Михаило Црнобрња, декан Факултета за економију, финансије и администрацију, оцењује да смо добили ближе интегрисање за земљама ЕУ, у трговинском, финансијском и инвестиционом смислу.

"Да није било Уније, ко зна шта бисмо ми урадили, везано за економску интеграцију. То је озбиљан квалитет, ми треба да постанемо и део зоне слободне трговине. Добили смо притисак да наша привреда буде конкурентнија", наводи Црнобрња.

Кад је реч о положају Србије на међународном плану, Предраг Симић сматра да ће кандидатура за нијансу поправити тај положај. "Не желим да идеализујем, али мислим да остајемо на ногама у наредних неколико месеци, а на дужи рок, стране фирме би могле коначно да се прошире", навео је Симић.

Михајло Црнобрња каже да у економском смислу ЕУ за Србију јесте примамљива, ми смо за њу веома везани, наш укупан извоз у Кину, Азију, Аустралију, и Америку мањи је него у Италију.

"Са таквим перформансама, тражење стратешког партнера у Кини је илузорно. Ми ћемо имати и даље те економске односе, али је велико питање модуса и организације трговине, јер кад уђемо у ЕУ, ми улазимо у зону потпуне слободе кретања робе, нема могућности да неко кроји, усмерава, забрањује, а то је и велика, и тешка предност", наводи Црнобрња.

Милица Делевић рекла је да споразум о слободној трговини гарантује слободан приступ извозницима, а, како додаје, сваки споразум је однос користи и трошка.

"Ми смо тај однос одмеравали, ви се њиме одричете дела царинских прихода, али ако упоредимо користи извоза на европско тржиште и прихода од којих смо одустали, корист је троструко већа за наше извознике", сматра Милица Делевић.

Путоказ за инвеститоре

"ЕУ је највећи инвеститор у Србији, привукли смо прошле године више страних инвестиција него Словенија и Хрватска", рекла је Делевићева.

Стицање статуса кандидата значи и због међународног угледа, али и због улагања новца, ви тако као инвеститор видите правац кретања којим се једна земља креће, каже Делевић.

Слободан Самарџић каже да је цео проблем ССП-а што не постоји извесност приступања ЕУ, "Тај циљ се губи, мора се ревидирати и тај споразум, јер економски Србија неће стати на ноге, нећемо имати шта да извеземо", наводи Самарџић.

Црнобрња каже да долази до проблема у оквиру саме ЕУ, "Немачка јача, Саркози ће да ишчезне, они доносе капиталне одлуке, али одлука за нас од 500 милијарди је сића, а инвестира се у стабилност региона".

Предраг Симић сматра да грађани имају неповерење према политици и политичарима, да за већину грађана ЕУ јесте добродошла. "Чини ми се да се ЕУ не доживљава нужно као циљ, него као један мотор, за друштво које није превазишло ни самоуправљање ни разне бољке. Велики број грађана доживеће ово са кандидатуром као олакшање", закључио је Симић.

Делевић каже да је кандидатура добар показатељ и за Србију, као и за регион, да нове чланице нису претња, него добитак. "Ни ми, ни Унија нисмо ушли у тај процес  из идеализма, него из потребе и интереса", каже Милица Делевић.

Стефановић процењује да датум почетка преговора не зависи од њега, него од човека у новој влади. "Сигуран сам да ће та влада учинити све да оствари даљи продор у европским интеграцијама, и то у овој години".

"Тадић је обећао канидатуру 2008. године, Живковић 2003. године, а Ђелић 2014. Ја немам процену, то зависи од воље у Бриселу", каже Слободан Самарџић.

Михајло Црнобрња сматра да ће до уласка у Унију доћи, али да то зависи и од нас, колико и од Уније. "Треба радити од понедељка, а од тога зависи шта ће бити до краја године везано за датум почетка преговора", закључила је Делевић.

Емисију "Србија и Европа, шта смо добили" можете погледати овде.