Ко дели Србе?

Директорка Дома Здравља у Грачаници Рада Трајковић оценила је да је референдум који је одржан на северу Косова само допринео томе да се поделе Срби, док председник општине Косовска Митровица Крстимир Пантић сматра да је њиме послата "јака политичка порука".

У дуелу у организацији агенције Танјуг на тему "Ко дели Србе на Косову и Србе у Србији поводом Косова", Трајковић је и изразила страх да би референдум могао бити коришћен као разлог за нову дестабилизацију на Косову.

Она је указала да ниједна од међународних институција није подржала нити посматрала референдум, и да је он за њих неважећи.

Према њеној процени, оно што је лоше, а тиче се референдума, је да је косовска скупштина на предлог владе изгласала резолуцију којом је најжешће напала Србију.

С друге стране они су све то урадили добијајући подршку и српских представника у косовској влади и скупштини, рекла је Трајковићева, прецизирајући да мисли на СЛС. "Плаши ме да референдум не буде разлог за нову дестабилизацију, подвукла је она.

Ипак, сматра Трајковићева да референдум неће утицати на добијање статуса кандидата за чланство Србије у ЕУ. Трајковићева сматра да су Срби јужно од Ибра заборављени, и да се у Одбору за Косово и Метохију Скупштине Србије чују само коментари у вези са севером Косова, "као да Срби јужно не постоје".

Крстимир Пантић сматра да је референдум упутио јаку политичку поруку коју ни влада у Београду, а ни међународна заједница неће моћи да занемаре.

Пантић је подсетио на изјаву шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова и министра спољних послова Србије Вука Јеремића, да је референдум потврдио чињенично стање, које нико неће моћи да игнорише у будућности.

То значи да ће у делу међународне заједнице који подржава Приштину морати да дође до промене, и да ће морати да схвате да се Србима у покрајини решења не могу наметати силом, нити другим методама, поручио је Пантић.

Крстимир Пантић је рекао да му је драго што је коначно јасно да референдум није услов за статус кандидата, већ да је једини услов регионално представљање Косова.

Избори и Резолуција 1244

Рада Трајковић и Крстимир Пантић не слажу се ни када је реч о расписивањеу избора на Косову и Метохији. Трајковићева наводи да Резолуција 1244 не предвиђа могућност да Београд распише локалне изборе на Косову и Метохији, док Крстимир Пантић сматра да је расписивање тих избора уставна обавеза.

"Жао ми је што морам да кажем, али резултат Резолуције 1244 и Кумановског споразума је тај да не постоји право да се организују локални избори на Косову", рекла је Трајковићева.

Према њеним речима, јавна је тајна да ако Србија добије кандидатуру локални избори на Косову неће бити организовани.

Трајковићева је истовремено указала на комплексност тог питања и подсетила да би за 15 месеци требало да буду одржани локални избори у организацији косовских власти.

Рада Трајковић је поручила да власти у Србији треба да разговарају са Србима са Косова и да нађу решење, како се не би дестабилизовала српска заједница.

Како је подвукла, главни приоритет је опстанак Срба на Косову и Метохији, због чега је потребно да се сви заједно сретнемо код председника Србије Бориса Тадића и разговарамо о свему. "Опстанак Срба је гаранција утицаја државе Србије на Косову и Метохији", поручила је Трајковићева.

Знам да се данас разговара о важном стратешком циљу, а то је кандидатура, подвукла је Трајковић и додала да не треба дозволити да остатак Србије "буде талац наших стремљења и пројеката.

Пантић: Петиција за одржавање избора

Крстимир Пантић је рекао да, како ствари сада стоје, локалних избора на северу Косова неће бити и да се спрема петиција која ће бити упућена председници Скупштине Србије у којој се тражи расписивање тих избора.

Пантић је навео да по Уставу Србије избори морају да се распишу на читавој територији.

Пантић је прецизирао да је јужно од Ибра почело потписивање петиције за расписивање локалних избора и да ће се њоме показати да Срби с обе стране те реке не желе да буду у косовским институцијама и да живе у независном Косову.

Говорећи о барикадама, Пантић је навео да Еулекс и даље наставља да ради на јачању албанских институција, и да све док тако делује не може очекивати сарадњу Срба.

Зато он решење види у томе да међународна заједница примењује исте стандарде према Србима и Албанцима.

Када је реч о договорима постигнутом у дијалогу Београда и Приштине Пантић сматра да су они у супротности са Уставом Србије, и да ће се тиме, каже Пантић, бавити Уставни суд.