Приштина, четири године после

На данашњи дан, 17. фебруара пре четири године, власти у Приштини прогласиле су независност Косова. Тамошњи званичници кажу да је независност неповратна међународна реалност и да је Косово недељива држава.

Косовска председница Атифете Јахјага рекла је да је Косово чињеница о којој се више не може расправаљати. Јахјага је на свечаности обележавања четврте годишњице проглашења независности рекла да је Косово постало пример добросуседских односа и регионалне сарадње".

Премијер Хашим Тачи је рекао да 17. фебруар обједињује све напоре Албанаца за слободу и независност и истакао да су томе "изузетно значајан допринос дали и Албанци у Албанији, Македонији, Црној Гори и Прешевској долини и албанска дијаспора".

"Данас, када Албанија обележава 100 година независности, ми се, нажалост, сећамо 100. годишњице српске инвазије Косова, али сада као независна, суверена и поносна држава. Држава Косово донела је више мира, стабилности и регионалне сарадње и евроатлантску перспективу", рекао је Тачи.

Косово је у медијску промоцију четврте годишњице независности уложило милион евра, али је цела кампања имало прилично неславан почетак, јер су током снимања телевизијског спота за мрежу Си-Ен-Ен заказале сијалице на великим жутим словима у центру Приштине, па је реч "Newborn" добила сасвим друго значење. Грешка је исправљена у последњи час.

Поводом годишњице независности, косовским властима честитке су упутили западни званичници. Амерички председник Барак Обама рекао је да је Косово остварило значајан напредак у стварању мултиетничке, плуралистичке и толерантне демократије у срцу Балкана.

"Кроз ваше ангажовање за европске интеграције и вашу опредељеност за даље политичке и економске реформе и владавину закона, ја сам убеђен да Косово може да обезбеди своју потпуну интеграцију у евроатлантску заједницу", наводи се у поруци председника Обаме, коју преноси преноси кабинет косовске председнице.

Америчка државна секретарка Хилари Клинтон навела је да су Сједињене Америчке Државе посвећене да подрже независно, суверено и мултиетничко Косово.

Клинтонова је навела да ће пут владавине права, развоја демократских институција и економског напретка водити Косово ка евроатлантским интеграцијама и ка коначној стабилности и просперитету земље.

Очекивања и разочарења

Аналитичари за разлику од власти представљају Косово као празну чашу. За албанску популацију послератно Косово је успех у томе што могу да управљају собом.

Леон Малазогу из Института за истраживање Демакратије за развој рекао је да људи нису задовољни и да су очекивали много више.

"Делимично можда је било наивно да се очекује много од једне новостворене државе. Јесте право да људи треба много више да очекују, нису задовољни корупцијом која је јако распрострањена", навео је Малазогу.

Према истраживању међународних и домаћхих агенција Косово је најкорумпираније у региону, стопа криминала прошле године је порасла у односу на 2010. више од 30 одсто. Незапослено је 50 одсто радно способног становнисства. Најистакнутије послератне вође су оптужене за кријумчарење људским органима и ратне злочине.

Срба након сукоба на Косову нема у градовима. Указују да су им права и даље угрожена.

"Кад не може човек да дође до институције система како да заштити своје право. Поред тога нико се није питао за овакво стање које се понавља или траје од крајем 90-их до данашњих дана", рекао је правник Љубинко Тодоровић.

Деценијска изолованост Срба јужно од Митровице наводи на њихово исељавање са Косова.

"Можда је добро да имамо лепе улице и тротоаре, ја не видим да имамо неку перспективу запошљавања Срба, отварања радних места, запошљавања младих, опстанка на овим просторима" рекао је Слободан Илић из Грачанице.

Гордана Ђорић, такође из Грачанице каже да тамо владају интересне групе. "Њима није интерес да пронађу злочинце, и није им интерес да ми живимо ту и да се осећамо равноправним грађанима. Желе да и даље врше притисак на нама како би се временом иселили одавде", каже Гордана Ђорић.

Срби које је РТС анкетирао нису задовољни ангажовањем њихових сународника у косовским институцијама, оценивши их украсом зарад потреба креатора новог косовског друштва.

Декларација независности

У Декларацији о независности коју је пре четири године усвојила косовска скупштина, наведено је да ће независно Косово бити "посвећено миру и стабилности", а да ће косовска држава бити "формирана на основу плана Мартија Ахтисарија".

Дан касније, Косово је признало осам земаља. Први је био Авганистан, затим САД, Француска, Албанија, Турска, Велика Британија, Аустралија и Сенегал.

У протекле четири године, Косово је признало 88 држава, од 192 чланице УН, међу којима су земље региона, осим БиХ, и 22 земље чланице ЕУ.

Скупштина Србије је 18. фебруара потврдила одлуку Владе Србије о поништавању једностраног проглашења независности Косова и Метохије, а шеф дипломатије Вук Јеремић повукао је амбасадоре из земаља које су признале независност.

Генерална скупштина УН је, на захтев Србије, 8. октобра 2008, усвојила резолуцију којом се од Међународног суда правде (МСП) у Хагу тражи да одговори на питање: "Да ли је једнострано проглашење независности од привремених институција самоуправе на Косову у
складу са међународним правом".

Тај суд је 22. јула 2010. утврдио да Декларација о једностраном проглашењу независности Косова није противна међународном праву.

Ове недеље је у четири општине на северу Косова (Косовска Митровица, Звечан, Зубин Поток, Лепосавић) одржан референдум на коме су се грађани изјаснили да не прихватају "институције такозване Републике Косово".