Тринаест година од Рамбујеа

На данашњи дан пре 13 година почела је Међународна конференција о решавању косовске кризе одржана у замку Рамбује код Париза.

Неуспех скупа одржаног од 6. до 23. фебруара 1999. године резултирао је 78-дневним бомбаровањем СРЈ, после чега је, на основу Кумановског мировног споразума из јуна 1999. и Резолуције 1244 Савета безбедности УН, дошло до повлачења југословенских снага безбедности са Косова и Метохије и успостављања привремене администрације УН у покрајини.

Иницијатор тронедељних разговора о Косову и Метохији у Рамбујеу била је Контакт група, док су међународни посредници били Кристофер Хил (САД), Борис Мајорски (Русија) и Волфганг Петрич (ЕУ).

Тринаесточлану српску делегацију у Рамбујеу предводио је тадашњи потпредседник Владе Ратко Марковић.

У делегацији косовских Албанаца били су, између осталих, председник Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова, један од команданата ОВК Хашим Тачи и Едита Тахири, која сада води преговарачки тим Приштине у дијалогу са Београдом.

Српска делегација је у Рамбујеу одбила да "директно разговара с терористима", па се преговарало из различитих просторија, писаним порукама, преко посредника.

Приштинска страна је потписивање понуђеног споразума условљавала референдумом о самоопредељењу, а Београд је одбијао долазак страних трупа, као и референдум о самоопредељењу Косова.

Обе стране су последњег дана конференције, 23. фебруара, међутим, условно прихватиле споразум о Косову и Метохији. Српска делегација начелно је прихватила политички део – широку аутономију Косова, али је изричито одбацила војни анекс споразума наводећи да би примена практично значила окупацију и ограничење суверенитета СРЈ.

Нова рунда преговора српских власти и косовских Албанаца почео је 15. марта 1999. у Центру "Клебер" у Паризу, али је после неколико дана и тај покушај да се постигне решење за косовску кризу, пропао.

Ни у последњем покушају, 22. марта 1999, специјални изасланик САД Ричард Холбрук није успео да убеди тадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића да прихвати споразум о Косову и размештање страних трупа у покрајини.

Два дана касније, 24. марта, НАТО је почео бомбардовање тадашње СР Југославије. Оно је окончано 9. јуна 1999. потписивањем Кумановског споразума, који је предвиђао повлачење југословенских снага безбедности са Косова и размештање међународних снага.

После тога, Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244, којом је успостављено међународно присуство на Косову – УНМИК као цивилна мисија и Кфор као војна мисија.

Косово је 17. фебруара 2008. једнострано прогласило независност, коју је у међувремену прихватило 86 земаља, од укупно 193 државе чланице УН. Међу државама које нису прихватиле независност Косова је и пет држава чланица Европске уније, као и Русија, Кина, Индија, Бразил.