Аутономија Војводине није замка

Академик Тибор Варади рекао је да Закон о преносу надлежности АП Војводини поштује оквире Устава и указао да Устав поставља правила у чему се не могу ограничити овлашћења покрајине, али дозвољава и пренос додатних овлашћења на покрајину.

Истакавши да није професор уставног права, али да се бавио питањима која задиру и у ту област, Варади је навео да у тумачењу Закона о надлежности Војводине постоје два поимања - једно према коме је "Војводина унутар Србије нормалност и друго према коме је Војводина унутар Србије опасност".

Према његовим речима, ако поимамо Војводину као опасност, онда је посве разумљиво да се оспорава уставност закона о њеним надлежностима.

Међутим, ако Војводину посматрамо као нормалан део Србије, онда је јасно, како је рекао, да Устав поставља правило да се права покрајине не могу ограничавати.

Према том поимању, како је објаснио,"не идемо против Устава, већ развијамо Устав". уколико се Војводини дају права која нису поименично наведена у Уставу.

Члан 12. Устава ограничава власт државе, али не и грађана, рекао је Варади истакавши да "није спорно да државна власт не може да ограничи људска права, већ да их развија", као и да Војводина има право на аутономију и да се та права могу проширити законом.

Варади је додао и да повлачење паралела између Косова и Војводине није реално јер је Косово покрајина која је отета од Србије, иако је правно њен део.

Професор Правног факултета у Београду Стеван Лилић сматра да је закон донет на основу Устава и Статута АП Војводине, истакавши да у томе није нашао ништа противуставно, како по питању процедуре, тако ни по питању садржине.

Устав Србије не жели да иде у правцу ограничавања аутономије Војводине, а да ли то неко политички прижељкује, то је друго питање, рекао је Лилић.

Он је подсетио да је предлог којим се оспорава уставност Закона о утврђивању надлежности и законитост Статута АП Војводине поднело 30 посланика ДСС и НС.

Аутономија у оквиру Устава и државног јединства

Професор Правног факултета Унион Богољуб Милосављевић изнео је другачији став, подсетивши да су у Уставу чланом 183. прецизно одређене све области у којима АП Војводина може да има надлежности.

Он је нагласио да се слаже с Варадијем да аутономија припада нормалности, а не опасности, али мора да се дефинише, како је објаснио, "у оквиру Устава и државног јединства, никако ван тога".

Милосављевић је указао да се овде "не ради о људским правима, чији се достигнути ниво, према Уставу не може снижавати, већ о демократском начелу успостављања вертикалне поделе власти и принципу организовања централне власти."

Он је подсетио да је у Уставу Србије из 1990. године стајало да покрајине могу да обављају и друга питања наведена у закону, али да таква одредба не постоји у важећем Уставу из 2006.

Доцент Правног факултета у Новом Саду Светозар Чиплић је указао да постоје системски недостаци који онемогућавају да се цела Србија једнако устроји по питању аутономије.

Кључно је да је законодавац дужан да свим грађанима обезбеди право на аутономију и да је сврха тог права ограничење државне власти, казао је Чиплић, истакавши да је то највећа промена Устава из 2006. године.

Према његовим речима, законодавац није прекршио уставне норме када је предвидео да покрајина може склапати међурегионалне споразуме и отворити представништво у Бриселу, нити када је Нови Сад одредио као административно седиште Војводине.

Закон о надлежностима и Статуту покрајине Војводине усвојен је у Скупштини Србије 30. новембра 2009. године. А проглашен је важећим указом председника државе Бориса Тадића и примењује се од 1. јануара 2010. године, док је Скупштина Војводине Статут прогласила 14. децембра 2009. године.

Предлог којима се оспорава уставност 25 одредби закона, као и уставност и законитост већине одредби Статута, поднела је 29. децембра 2009. године група посланика Демократске странке Србије и Нове Србије.

Прва јавна расправа о оспореном закону одржана је у Уставним судом 23. новембра, а од 10 научних и јавних радника и стручњака позиву се одазвало троје.

Позиву на другу јавну расправу није се одазвао професор Правног факултета у Нишу Предраг Димитријевић, а председник Уставног суда Драгиша Слијепчевић је саопштио да ће се Суд о даљем поступку одредити у складу с предлогом судије известиоца у овом предмету.