Расправа о евроинтеграцијама

У Скупштини Србије одржано је јавно слушање на тему "Народна скупштина на путу европских интеграција", током којег су посланици резимирали активности и достигнућа на путу европских интеграција у последње три и по године.

Отварајући јавну расправу, председница Скупштине Славица Ђукић Дејановић рекла је да је парламент "шампион европских интеграција" због низа европских закона који су донети, као и бројних активности на усклађивању домаћег и ЕУ законодавства.

Славица Ђукић Дејановић указала је да је Скупштина током актуелног мандата већину активности усмерила на европске интеграције.

"Већина активности је била усмерена ка тежњи да законодавно-правни систем Србије прилагодимо систему заједнице коју видимо као нашу породицу и да грађанима омогућимо живот који тај систем омогућава", рекла је Славица Ђукић Дејановић.

Подсетивши да је велики број усвојених аката део европске агенде, она је указала да од 2010. сваки предлог закона садржи и потврду усаглашености са европским законодавством.

"Ту су и закони о реституцији, финансирању политичких активности, рахабилитацији, једном речју, сви кључни закони који су нас кандидовали за оцену шампиона европских интерагрција", навела је председница парламента.

Парафразирајући Винстона Черчила, рекла је да ЕУ "није отоман на којем ћемо се одморити, него радни сто за којим ћемо вредно радити" и тако се представити као равноправни партнери у заједници еворпских народа. 

Они који ЕУ виде као отоман на коме ћемо се одмарати не сматрају да је он удобан, док други који га виде као радни сто мисле другачије и радују се ономе што ће нас учинити бољима, оценила је председница Скупштине и напоменула да су оба мишљења легитимна.

ЕУ највећи инвеститор 

Директорка Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић рекла је да је Европска унија била највећи инвеститор, донатор и трговински партнер Србије у протеклих неколико година, а шеф делегације ЕУ Венсан Дежер истакао да очекује да ће Србија 2012. године испунити услове за статус кандидата, који су "јасни и остварљиви".

Делевићева је рекла да је ЕУ највећи трговински партнер Србије са 56 одсто учешћа, а да су на другом месту земље Цефта, односно земље региона које све теже чланству у Европској унији.

У протеклих неколико година од када су склопљени трговински споразуми са ЕУ, бележи се континуирани суфицит у пољопривреди са земљама ЕУ.

Земље Европске уније су и највећи донатори у Србији са 2,2 милијарде евра. Милица Делевић рекла је да је један део тог новца отишао консултантским кућама, али да то није доминантан део новца и да нису све те куће из иностранства.

"Да је Србија чланица ЕУ, добијали би 1,4 милијарде евра годишње, а сада добијамо око 200 милиона. Ако се упоредимо са Бугарском, која је приближна по бруто друштвеном производу и броју становника, у том периоду, за четири године, Бугари су из структурних фондова добили седам милијарди", рекла је Милица Делевић. 

Шефови посланичких група владајуће већине сложили су се да европски пут Србије нема алтернативу и да све напоре треба усмерити ка добијању статуса кандидата, док су представници опозиције критиковали Владу, али и политику ЕУ, за коју тврде да се према Србији неправедно односи.

Потпредседник ДСС-а Слободан Самарџић рекао је да Србија треба да окрене "стратешки лист" у процесу европских интеграција, како сматра, због услова да се одрекне Косова и велике штете коју трпи применом Споразума о стабилизацији и придруживању.

Посланици Либерално-демократске партије и Нове Србије оштро су критиковали Владу Србије због изостанка значајнијих резултата у европским интеграцијама и упитали зашто Србија није кандидат за ЕУ, ако је све добро, као што власт тврди.

Представник посланичке групе радикала Дејан Мировић рекао је да се ЕУ посебно неправедно односи према Србији, условљавајући је да се зарад кандидатуре одрекне дела своје територије.

Члан председништва УРС-а Сузана Грубјешић рекла је да је европска интеграција најбоља могућа алтернатива за Србију.

Шеф посланичке групе мањина Балинт Пастор подсетио је да је Влада формирана на консензусу о уласку Србије у ЕУ, због чега су је, како је навео, мањине подржале, али да се Србија данас налази тек на почетку пута.