Песимизам реалних оптимиста

Српски политичари су се пред крај прошле године утркивали у црним прогнозама за 2012, а истраживања показују да две трећине грађана лоше мисли о својој перспективи у овој години. Песимизам у Србији никада није био већи, а разлога за то има много више него што је било у новогодишњим честиткама политичких лидера.

Они који су у опозицији увек говоре шта не ваља, али сада и они који нису у опозицији говоре шта не ваља, а то осећају и сами грађани. У нашој култури има много песимизма и ови избори ће бити показатељ колико га заиста постоји јер верујем да ће грађани изаћи на изборе да изаберу шта њима треба. Људи желе оптимизам, без обзира што су на речима песимисти, рекао је психолог Првослав Плавшић гостујући у емисији Око.

Поруке које су се чиниле сувише "црним" пред 1. јануар, од Нове године разведрио је председник Републике причама о метроу, новим мостовима и ауто путевима који би требало да буду изграђени у Србији. Али оптимистичко ткиво владајуће коалиције овога пута нагриза део странака унутар власти које се играју коалиције, сматра Цвијетин Миливојевић из агенције за маркетинг Прагма.

Оптимизам грађанима не улива ни опозиција, која тврди да ће победом на изборима променити систем али да живот неће бити бољи ни лакши.

Позиција опозиције је лакша јер се од ње обећања не очекују пре расписивања избора, објашњава Миливојевић. Са друге стране, у корист јој иде и то што се власт изгледа уморила од давања обећања која не испуњава.  

Снижавање предизборних критеријума

У кризним временима политичарима би тренутно помогло да црне прогнозе замене неким ведријим, али песимистичне поруке су очекивана тактика, рекао је у Оку Марко Благојевић из ЦЕСИД-а.

Песимизмом се снижавају очекивања бирача а са оптимизмом ће политичари кренути непосредно пред изборе, тврди Благојевић. Политичари су се недавно опекли око кандидатуре за Европску унију када је креирано очекивање и осећај да смо кандидатуру добили. Када се то није десило, грађани су се осећали разочарано, као да су изубили нешто што нису ни имали.

Грађани имају разлога да се осећају разочарано, али то осећање не би требало да је узроковано изјавама политичара. Оптимизма мора бити  и када за њега нема тренутног покрића јер нас он тера у борбу, тврди психолог Првослав Плавшић.

Личног оптимизма грађани имају, али политичари свој оптимизам морају показати на делу. Због тога се мора направити разлика између личних жеља и реалних очекивања. За тренутни песимизам одговорни су креатори јавног мњења и мањак критичког мишљења у друштву.

Грађани због тога поруке политичара прихватају у сировом облику, а када су сви сагласни у прогнозама да неће бити добро, немате на основу чега да креирате оптимистична очекивања, објашњава Марко Благојевић.  

Пропаганда су и "бели листићи"

Међу политичким лидерима се могу чути и оптимистичне поруке, али још горе је што, када се дају пред изборе и када постоји могућност да неће бити времена за реализацију, обећања о новим инвестицијама звуче само као пропаганда.

То више није ни спиновање већ сејање оптимизма без покрића, рекао је Цвијетин Миливојевић. Свесни сте да од тога неће бити ништа али то радите, а замислите како ће тек бити када кампања формално и крене.

Предизборна кампања ипак не би смела да буде обојена у црно јер ће странке подршку почети да добијају тако што ће подизати очекивања код грађана која се сада вештачки спуштају.

Али ни да је ситуација обрнута, да се сатима или данима прича у оптимистичним тоновима, грађани ни у то поверовали. Они могу сами да саберу све што не ваља, сав учинак и неиспуњена обећања и да траже од политичара да буду озбиљнији. Ово ће бити проба коме се верује, ко има кредибилитет код грађана, објашњава Првослав Плавишић.

Истраживања показују да две трећине грађана мисле да ће у 2012. године живети лошије. То се може посматрати и као песимистично али и као реално предвиђање.

Страхови од мањих плата, нижег стандарда и недостатка посла корене имају у светској економској кризи која се, како верују грађани Србије, директно одразила на њихове животе. Они за лошији живот неће обавезно кривити власт у Србији која је била немоћна да се одупре ефектима кризе пред којом су поклекли много моћнији од нас, каже  Марко Благојевић.

Неки од грађана који су незадовољни политичком ситуацијом за изборе су предложили опцију "белих листића", други су основали странку „Ни један од понуђених одговора" која за циљ има да анимира бираче, али ни један ни други вид оваквог протеста саговорници Ока не виде као нешто што би могло да донесе неку промену.

Идеја "белих листића" иде у корист власти. Бесмислена је јер се тако не може променити однос снага на политичкој сцени, каже Цвијетин Миливојевић. То више личи на покушај да се неопредељени бирачи анимирају за гласање.

Нова партија је интересантна као покушај групе младог света да се нашали са изборима јер им је политике преко главе, и можемо очекивати да ће се појавити још неко ко ће покушати да у брзом концентрисаном наступу побере неке гласове, али такве иницијативе немају озбиљне политичке шансе, слажу се гости Ока.

Грађани Србије на изборима ће ипак гласати из оптимизма. На изборе  се излази зато што вам неко даје наду да би могло да буде боље, а гласове  добија способност партије или кандидата да креира наду у боље сутра.