Српско путовање у Европу

Када је реч о евроинтеграцијама Србије, први месеци 2011. године прошли су оптимистично. Прво је Европски парламент ратификовао Споразум о стабилизацији и придруживању, а онда је и убрзано попуњаван упитник Европске комисије.

Део јавности био је забринут како ћемо одговорити на питање где нам је јужна граница, а комисију је највише интересовала спремност Србије да започне процес приступања.

Бивши потпредседник Владе задужен за европске интеграције Божидар Ђелић рекао је 19. јануара да то показује да је Европа спремна и за следеће кораке. "Ми знамо да желимо до краја године да постанемо кандидати и да почнемо преговоре", истакао је тада Ђелић.

Последњег дана јануара премијер Мирко Цветковић је комесару за проширење ЕУ Штефану Филеу предао одговоре на 5.500 страница.

У међувремену, као никад до сад, често критиковани парламент Србије урадио је оно што се у 2011. години од њега очекивало, усвојивши најзначајније законе потребне за стицање статуса кандидата.

Премијер је рекао да ти закони, пре свега, омогућавају реформе које су Србији потребне. "Те реформе никада неће пасти у воду чак и без обзира на статус кандидата", оценио је Цветковић.

Упркос чињеници што усвајање овог пута није био проблем, примена закона и даље јесте.

Испуњен дугогодишњи услов

Дугогодишњи најважнији услов – хапшење и изручење Ратка Младића Хашком трибуналу, Србија је испунила у мају. Ипак, чињеницу да се Младић коначно нашао у Хагу потпуно је маргинализовала тек започета криза на северу Косова и Метохије.

"Уколико Србији буде постављен услов да уђе у ЕУ под условом да призна Косово, мој став као председника је – не", рекао је председник Србије Борис Тадић 31. јула.

Европска комисија је у октобру препоручила да нам се додели статус кандидата, као и да се преговори о чланству отворе чим дође до напретка у дијалогу са Приштином.

Комисија је похвалила Србију због спроведених реформи, успеха у сарадњи са Хашким трибуналом и боље атмосфере у региону. Међутим, већ се тада знало да Немачка има још неколико услова.

Немачка канцеларка Ангела Меркел рекла је у Београду 23. августа да су услови за даљи пут Србије ка ЕУ "да се постигну резултати у дијалогу Београда и Приштине, да се омогући рад Еулексу на целој територији Косова и да се укину паралелне структуре на северу Косова".

Чекајући март 

На децембарском самиту у Бриселу, на коме су чланице Уније водиле одлучујућу битку за посрнули евро, одлука о српској кандидатури је, на немачки захтев, без већих отпора, померена за март.

Тако је сада "нормализација односа са Приштином" постала најзначајнија фраза у евроречнику после "сарадње са Трибуналом".

Највећи евроентузијаста у Влади Божидар Ђелић прекинуо је праксу да одговорни не сносе последице за неуспех и поднео оставку. Порука државног врха остала је непромењена – Србија не може и не сме да одустане од ЕУ, без обзира на одлуку европских лидера у Бриселу.

"Србија не сме одустати од своје европске будућности. Свака другачија долука имала би далекосежне последице по грађане", рекао је председник Борис Тадић 9. децембра.

Ово је била година најмање подршке уласку грађана Србије у ЕУ. У 2011. години смо ушли са 57 одсто подршке, а до краја године пала је испод 50 одсто.

Директорка Канцеларије Владе за европске интеграције Милица Делевић рекла је да је пад подршке грађана резултат замора многобројним обећањима која нису пропраћена конкретним резултатима. Парадоксално, расла је подршка реформама и модернизацији државе.

Србија се на почетку евроинтеграција пре десетак година надала уласку у клуб богатих. А сада, услед све дубље економске кризе, ЕУ више није "обећана земља".