Годишњица вишестраначја у Србији

Данас се навршава 21 година од првих вишестраначких парламентарних избора у Србији. У том периоду само је влада премијера Мирка Марјановића, изабрана у марту 1994, издржала цео мандат, а том циљу тежи и актуелна влада Мирка Цветковића.

Од увођења вишестраначја у Србији одржано је укупно осам парламентарних избора. Само у два случаја су то били редовни избори, док су остали били ванредни.

Први вишестраначки избори одржани су 9. децембра 1990. и на њима је убедљиву победу однела Социјалистичка партија Србије (СПС) која је, од 250 посланичких места у Скупштини Србије, освојила 194 мандата.

Први председник Владе Србије којем је поверење дала вишестраначка скупштина био је Драгутин Зеленовић, кога је после реконструкције Владе, у децембру те године, заменио Радоман Божовић.

После годину дана дошло је до превремених парламентарних избора, који су одржани 20. децембра 1992, пошто је 27. априла те године, после распада СФРЈ, проглашена СР Југославија (СРЈ), федерација Србије и Црне Горе.

На тим изборима, СПС је поново освојио највише посланичких места, 101, Српска радикална странка (СРС) Војислава Шешеља 73, а треће место заузео је ДЕПОС са 50 освојених мандата у републичком парламенту.

За новог премијера изабран је Никола Шаиновић, кога је Хашки трибунал 2009. осудио на 22 године затвора. 

Годину дана касније, уследили су нови превремени избори, који су одржани 19. децембра 1993. године, пошто је тадашњи председник Србије Слободан Милошевић распустио Скупштину "због блокирања механизма за одлучивање".

Највише мандата освојио је СПС (123), а други је био ДЕПОС са 45 освојених посланичких места у републичком парламенту.

Влада Мирка Марјановића, једина са пуним мандатом

Ти избори су на место премијера довели Мирка Марјановића, а његова Влада једина је издржала цео мандат.

На парламентарним изборима у септембру 1997. највише мандата освојила је јединствена листа СПС–ЈУЛ–Нова демократија, а носилац листе био је Слободан Милошевић. Та листа освојила је 110, а СРС Војислава Шешеља 82 мандата.

За премијера Србије поново је изабран Мирко Марјановић који је на тај положај поднео оставку после пораза Слободана Милошевића на изборима за председника СР Југославије у септембру 2000. године. Он је изгубио од кандидата Демократске опозиције Србије (ДОС), лидера ДСС-а Војислава Коштунице.

После пада режима Слободана Милошевића, одржани су ванредни парламентарни избори у децембру те године и на њима је коалиција ДОС однела убедљиву победу са 176 освојених посланичких места.

За премијера прве демократске владе изабран је лидер ДС-а Зоран Ђинђић који је у марту 2003. убијен у атентату испред Владе Србије.

Ванредни парламентарни избори одржани су у децембру 2003. и на њима је највише гласова освојио СРС Војислава Шешеља коме се суди у Хашком трибуналу. Други по броју освојених мандата (53) био је ДСС.

Мањинска влада премијера Војислава Коштунице изабрана је у марту 2004. уз подршку СПС-а.

Седми парламентарни избори уследили су после проглашења независности Црне Горе у јуну 2006. године. Избори су одржани у јануару 2007. и на њима је највише мандата освојио СРС (81), ДС је освојио 64, а коалиција ДСС–НС 47 посланичких места.

У мају те године, Србија је добила коалициону владу (ДС, ДСС, НС и Г17 плус) на чијем је челу поново био Војислав Коштуница. 

Та влада трајала је девет месеци. У марту 2008, Влада је предложила председнику Србије Борису Тадићу да распусти Скупштину Србије и распише ванредне парламентарне изборе, који су одржани у мају.

На тим изборима највише мандата (102) освојила је Листа за европску Србију–Борис Тадић. СРС је освојила 78 мандата.

Влада премијера Мирка Цветковића формирана је у јулу, а чине је коалиција ДС–СПО–Г17 плус и СПС–ПУПС–ЈС.

Уласком у Владу Србије СПС се вратио на власт после осам година, а лидер те странке Ивица Дачић је први потпредседник Владе и министар унутрашњих послова.

Албанци на Косову бојкотовали су све савезне и републичке изборе. Њихове политичке странке организовале су парламентарне и председничке изборе 24. маја 1992. године, које су власти у Србији прогласиле нелегалним.

За косовског председника тада је изабран Ибрахим Ругова и формирана је влада у егзилу. У фебруару 2008, Косово је једнострано прогласило независност.