The Huffington Post: Косово - Сви за једног, или један за све?

Од када је Косово прогласило независност 2008. године, мисија тамошњих лидера била је једноставна: да створе пријатеље и утичу на народ. У највећем делу, будућност Косова била је равна избору за мис. Пошто је преживело Милошевићево етничко чишћење, Косово је с правом придобило симпатије кључних западних сила.

Милијарде долара западне помоћи слиле су се у земљу. Помоћ је била усмерена у све видове развоја, од инфраструктурних пројеката до правосуђа и образовања. Договор је био једноставан и поштен. Запад би изградио државу, од путева до правосуђа и образовања, а за узврат, косовски лидери су морали да изгледају лепо, паметно и настоје да изграде земљу засновану на владавини права и, најважније, задрже добар имиџ како би заслужили опште признање најновије државе.

До данас, више од 70 држава признало је независност Косова. Ипак, чини се да косовски лидери нису успели да испуне свој део договора. Хашим Тачи, бивши премијер Косова, оптужен је за корупцију, намештање избора, трговину органима, шверц дроге и убиства. Тачи је одлучно демантовао да је учинио било шта лоше и, уз помоћ присталица, окарактерисао је све оптужбе као напад на Косово. Још једном, Балкан је упао у ћорсокак: човек или држава?

На Балкану постоји снажна традиција истицања једне личности и влада које чини само једна партија. Косово се не разликује од осталих држава у региону.

Деценијама је покојни председник Ибрахим Ругова снагом култа личност држао власт над Демократским савезом Косова и јавним мнењем. Пре Руговине смрти 2006. године, ДСК је уживала широку подршку народа. На врхунцу популарности, било какав напад на Ругову проглашаван је нападом на Косово и покрет за независност.

Руговин одлазак је покренуо урушавање ДСК. Лидери те странке су слабе резултате на изборима правдали манипулацијама Демократске партије Косова. ДСК, такође, има проблема да, после Руговине смрти, пронађе идентитет. У партији су се појавиле фракције. Лидери и симпатизери тек треба да одлуче да ли ће партију градити на програму или ће наћи још једног лидера.

ДПК Хашима Тачија је популарност изградила у областима из којих потичу бивши команданти ОВК, сеоским срединама на Косову. Тачи се брзо наметнуо као једини лидер ДПК и наследник тековина ОВК. Прихватајући искуство Ругове и осталих балканских лидера, Тачи је изградио партију око себе. Иако ни у једном тренутку није освојила више од 35 одсто гласова, његова партија је тренутно најснажнија на Косову.

После прошлонедељног поновљеног гласања на сумњивим изборима, који су почели у децембру, Тачи има проблем да формира коалициону владу, док се истовремено суочава са ноћном мором насталом после извештаја Савета Европе у којем је оптужен за тешке злочине. Поставља се једноставно питање: Колико ће светских лидера ризиковати политичку каријеру да би се сликали са премијером Тачијем?

Косово је на раскршћу. У идеалном свету, јавност не би требало да пресуђује Тачију и осталим лидерима ОВК који су недавно оптужени за разна недела, док не добију шансу да невиност докажу пред судом. Тежину доказа треба да носи тужилац, а не оптужени.

На Тачијеву жалост, штета је већ начињена. ДПК покушава да оптужбе против Тачија представи као оптужбе на рачун Косова. То, међутим, није случај и извлачење таквих закључака треба избећи. У данима који долазе, Тачи и становници Косова имају тежак избор: Сви за једног, или један за све. Погрешан избор ће покварити односе са оних неколико правих пријатеља, који су Косову преостали.