Der Spiegel: Случај Ајхман, нежељено наслеђе

Нацистички ратни злочинац и главни организатор холокауста Адолф Ајхман могао је да буде ухапшен још 1952. године, јер су немачке обавештајне службе знале где се крије у Аргентини, пише у једном од докумената немачке тајне обавештајне службе БНД, до којег су дошли немачки медији.

Према том документу, послератна Немачка је, међутим, била неспремна и невољна да му организује суђење.

Откриће документа се описује као "сензација" и баца негативно светло на неодлучност Западне Немачке да се суочи са својом прошлошћу неколико десетина година после холокауста.

Документ тајне службе до кога је дошао немачки лист Билд из архиве БНД-а (немачке обавештајне службе) показује да је та служба још 1952. године знала локацију на којој се налазио тада највећи живи нацистички ратни злочинац.

То је било пуних осам година пре него што су Ајхмана у Буенос Ајресу ухватили израелски агенти. Суђено му је у Израелу, проглашен је кривим због злочина против човечности и обешен је 1962. године.

У документу откуцаном на писаћој машини наводи се да је Ајхман живео у Аргентини под псеудонимом Клеменс. "Адреса А. је позната главном уреднику немачког листа Der Weg у Аргентини", пише у документу. 

Заправо, Ајхман је у Аргентини живео под псеудонимом Рикардо Клемент.

Билд је уз помоћ правних средстава приморао БНД да им достави документе повезане са Ајхманом, када је наишао на податке о томе где се главни организатор холокауста скривао.

До сада, најранији датум о локацији за који су западне обавештајне службе знале је 1956. година, каже немачка историчарка Бетина Стангнет, која је ова открића описала као "сензационална".

"Мањак политичке воље"

Није познато да ли је уопште БНД нешто предузимао на основу информација које је имао 1952. године о Ајхману, али се претпоставља да је мањак политичке воље у тадашњој Западној Немачкој био главни разглог што га агенти нису ухватили, каже историчарка.

"Ко је био заинтересован за суђење Ајхману када је и канцелар почетком 1953. године рекао да свака прича о нацистима треба да се заврши", каже Стангнет.

Полицијске снаге, правни систем, обавештајна служба и администарција су после рата били пуни бивших нациста.

"Воље да се Ајхману суди у Немачкој није било код оних људи који су то могли да омогуће. Био би потребан нови систем и вероватно нови људи који би му судили", каже историчарка.

"Замислите да се евентуално појавио на неком пристаништу у Немачкој 1953. године. Колико би га људи препознало и показало прстом на њега? Било је доста људи у Немачкој који нису баш волели да га поново виде", каже Стангнет.

Као неко ко је био на челу система када је убијено шест милиона Јевреја, Ајхман је присуствовао састанцима бројних министара на којима се расправљало о геноциду и веровтано је познавао многе званичнике који су касније добили послове у администрацији Западне Немачке, каже историчарка.

Ајхман је такође много знао о повезаности немачких компанија и концентрационих логора и гетоа, каже Стангнет.

Компаније су плаћале надокнаде влади не би добијали бесплатну радну снагу.

"Нико није могао да зна колико инфомација је Ајхман имао и колико је његово памћење и даље било добро".

Адолф Ајхман је руководио депортацијом Јевреја из немачке у концентрационе логоре у европским земљама које су нацисти окупирали. Побегао је после рата из једног савезничког кампа, живео у Немачкој све док није побегао у Аргентину 1950. године.

"Служба пуна бивших нациста"

Аргентински новинар Уко Гони, који је истраживао заједницу нациста у Аргентини после рата, није изненађен тиме да је БНД знао где се Ајхман налазио 1952. године.

"Сва моја истраживања показују да је немачка амбасада у Буенос Ајресу знала ко су били нацисти и где су живели. Немачка заједница у том граду је била довољно мала и довољно повезана да је било немогуће да неки агенти БНД-а нису били свесни ко су били ти људи", каже Гони.

Он наводи да је БНД био пун бивших СС и нацистичких официра и да су многи од њих, који је требало да мотре на нацисте у иностранству, заправо и сами били нацисти.

БНД је покушао да сачува хиљаде својих докумената који су повезани са Ајхманом, али је прошле године Савезни административни суд у Лајпцигу донео одлуку да је забрана објављивања докумената о Ајхману противна закону.

Ипак, тешко је доћи до тих докумената, а истраживачима су потребни добар адвокат и значајна финансијска средства како би добили дозволу да те документе виде. Билд, најпродаванији немачки дневни лист, имао је и једно и друго, за разлику од многих историчара.

На захтеве се да се виде документи о Ајхману одговара се појединачно. Насупрот томе, ЦИА је разврстала многе своје документе о Ајхману 2005. године и поставила их на Интернет.

Легенда немачке републике

"Морамо да истражимо ово поглавље и срамота је да то нисмо могли да урадимо у 2011. години. Немачка република штити сопствену легенду, легенду да је после рата све почело изнова", каже Стангнет, која ће ускоро о Ајхману објавити књигу.

"Ајхман није само део нацистичке историје, он је и део историје Западне Немачке", каже она.

Стагнет истиче да је на немачким властима да објаве осетљиве документе из тог периода.

"Мислим да Немци не показују много интересовања за тадашњу историју и да постоје многи у Немачкој који покушавају да одбаце сва нова открића везана за тај период", каже Стагнет и наглашава да је инострана штампа показала више интересовања за документе о Ајхману него домаћи медији.

Уко Гони каже да је срамота за Немачку да у фијоци чува документе о Ајхману пола века после његовог хапшења.

"Мислим да је разлог то што се БНД плаши да би објављивање докумената о Ајхману изазвало лавину захтева да се објаве документи и о стотинама других нациста који су се крили у Аргентини", каже Гони.