Питање границе

Последњих недеља амерички и европски званичници били су гласни: Косово не треба да буде подељено. А ко је рекао да би требало? Ни представници Србије, ни представници косовских Албанаца нису предлагали поновно цртање граница. Приватно, ипак, ствари стоје нешто другачије. И то дипломате чини нервозним.

Косово је прогласило независност 2008. године. Независност је признало 69 држава. Неке од њих су важније од других. Русија, Кина, Индија и пет чланица Европске уније и даље одбијају да признају Косово.

У октобру 2008. године, Србија је успела да питање легалности проглашења Косовске независности постави пред Међународним судом правде у Хагу. Очекује се да ће саветодавно мишљење, које ће суд донети ове године, бити двосмислено. Тада ће званичници Србије, у Генералној скупштини Уједињених нација, затражити доношење нове резолуције којом ће захтевати нове преговоре о статусу Косова.

То љути америчке и европске дипломате, који потајно говоре говоре српским лидерима да истрајна борба за Косово угрожава перспективе Србије за приступање ЕУ. Нико, говоре они, не жели да прими "нови Кипар" у ЕУ.

Министар иностраних послова Србије Вук Јеремић, тврди да ће његова земља пре одабати Косово него ЕУ. Деведесет одсто, од два милиона становиника Косова, чине Албанци, који су безнадежно непријатељски расположени према Србији. Нико у Београду озбиљно не верује да се они могу потпасти под ингеренције Србије.

Економиста Борис Беговић наводи да је Србији потребан план Бе. Он предлаже да би можда требало заборавити на ЕУ и кренути путем Норвешке и Швајцарске, које су ускладиле своје законе и политику са Бриселом, али нису чланице ЕУ. Још једна идеја, такозвана "Немачка опција", која се ослања на време хладног рата, када се две немачке државе нису међусобно признавале нити су кочиле једна другу на међународној сцени.

Потоји и опција која много тога доводи на ивицу. На Косову живи око 130.000 Срба. Већна насељава мале енклаве на југу и у централном делу, али половина живи на простору северно од реке Ибар. Ова регија је део Косова, али се владини прописи овде не примењују. Избори од 30. маја, одржани су под поктовитељством Србије.

Многи Косовари би били срећни да се отарасе свог несварљивог севера. Они говоре о размени за делове јужне Србије насељене Албанцима, попут Прешевске долине где су две трећине, од 90.000 становиника, Албанци. Размена територија са Србијом, каже градоначелник Прешева Рагми Мустафа, би "донела стабилност региону и зауставила рат заувек". Многи Срби верују да би њихова земља могла да се одрекне Косова јужно од Ибра.

Западне дипломате се плаше да би чак и расправа о промени граница пробудила балканске духове, који су довели до невоља у Босни и Македонији. Промене нису вероватне у кратком или средњем року, али без икаквих промена албански југ Србије и српски север Косова ће остати сиромашни и занемарени. Белгзим Камбери, активиста за људска права из Прешева, жали што "смо таоци односа Београда и Приштине". А могли би бити део решења, а не проблема.