Радијација, српска традиција, и нови ђаво хорор филмова

Скандинавски институти који мере радијацију од Чернобиља до данас, постали су доносиоци лоших вести о совјетским, односно сада руским нуклеарним "враголијама".

Инцидент који се десио у Белом мору почетком августа сада изгледа чине две експлозије, и барем пет погинулих, са ограниченим емисијама радијације у атмосферу.

По речима стручњака из норвешког института једна експлозија десила се на земљи или на врло малој висини а друга вероватно у ваздуху, све то у размаку од два сата. Тиме је комплетирана слика догађаја који су се збили 8. августа ове године.

Руси су с друге стране издавали противречне званичне информације о догађајима на њиховом полигону.

Прво је Министарство одбране Руске Федерације истог дана саопштило да је било двоје погинулих, без детаља о околностима погибије. Росатом, руска агенција за нуклеарну енергију два дана касније саопштила је да су петорица научника настрадала док су проучавали радиоактивни изотоп који је требало да буде коришћен у ракети на нуклеарни погон.

Јод уместо Јоде 

Како ниједно саопштење није дало јасне индикације о ризицима од радијације, грађани Сјеверодвинска и Архангелска су похарали локалне апотеке и купили све залихе јода који се узима да би се штитаста жлезда заштитила од радијације.

После гледања серије "Чернобиљ" све ове ствари нам делују потпуно рутински, од власти које прикривају несрећу до таблета јода.

Упркос томе што се не може рећи да је "Чернобиљ" први значајан филмски или телевизијски приказ опасности од неодговорног руковања нуклеарним постројењима, чини се да је ова ХБО серија до сада оставила најдубљи траг и иза себе оставила бројна ранија остварења која су упозоравала на такве ствари као што су "Кинески синдром" Џејмса Бриџиза из 1979. године или четири године млађег "Силквуда" Мајка Николса.

Једна од најефектнијих ствари у серији "Чернобиљ" била је атмосфера у којој се осећа присуство "негативца" који се не може ни видети ни осетити али истовремено неповратно и непреболно разара протагонисте.

За разлику од "Кинеског синдрома" и "Силквуда" који су више имали атмосферу друштвено ангажованог филма и трилера о политичкој завери, "Чернобиљ" је понудио хорор као кључ за приказ овакве ситуације са претњом која је научно објашњена али по својој незаустављивости има нешто што је ближе страви него физици.

Позната америчка фирма "Вестингхаус" први пут нам је "ушла у уши" током осамдесетих када се полемисало о њиховом реактору у Кршком. Тек касније ће после "дешавања" народа "Вестингхаус" постати синоним за сукобе Николе Тесле са америчким техно-естаблишментом кроз личност Џорџа Вестингхауса, изумитеља, инжењера и предузетника који је подржао његов концепт наизменичне струје насупрот Едисоновом опредељењу за једносмерну.

Но, Кршко није било наш први додир са нуклеарним реакторима а нажалост ни нуклеарним акцидентима.

Знаш ли ти, Данице, шта је то Винча? 

Петнаестог октобра 1958. године догодила се несрећа у нултом реактору у Винчи. Неколико техничара и студената озрачено је том приликом и због тежине радијацијске болести послати су на лечење у Париз.

Спасени су применом тада потпуно нове и радикалне методе пресађивања костне сржи, изузев једног коме није било спаса због интензитета зрачења које је примио.

Телевизија Београд је 1976. године снимила телевизијски филм "Озрачени" у копродукцији са француском телевизијом.

Режирао га је француски редитељ Жерар Поиту и слично Јохану Ренку у "Чернобиљу" ослонио се пре свега на атмосферу и злокобно присуство радијације као невидљивог убице.

Као дете сам гледао овај телевизијски филм и упамтио га као моћно искуство. На ново гледање и даље је реч о импресивном остварењу које је идејно заправо на линији онога како је данас ХБО третирао сличну тему.

"Озрачени" и "Вариола вера"

Ако имамо у виду да је Горан Марковић био помоћник режије на "Озраченима", а да је потом режирао филм о зарази "Вариола вера", такође ослоњен на истините догађаје, сматрам да се ниједна анализа те режије (после које сваки Србин манично пере руке) не може вршити без помињања овог помоћничког задатка.

"Озрачени" антиципирају "Вариолу веру" не само по томе што се баве једним значајним догађајем из историје наше и европске медицине већ и по томе што деле хладан, клинички приступ једној тензичној причи.

Попут "Чернобиља" па и "Вариоле вере", "Озрачени" црпе своју напетост и страву из врло сведеног кадрирања, готово па високоестетизованих и детаљних приказа хируршких интервенција и медицинских процедура.

Најрадикалнији поступак, по коме се ипак раскида паралела са Ренковом серијом јесу "пробијања четвртог зида" односно ситуације у којима се јунаци директно обраћају камери као да је све ово некакав процес који се снима упоредо са одвијањем.

Сцене у париској болници "Кири" снимане су на аутентичним локацијама и када данас крену сензационалистички чланци о томе да је ово акцидент који је сакриван четрдесет година, треба указати на овај изузетан телевизијски филм снимљен само осамнаест година касније који до детаља објашњава судбину озрачених и практично приказује на екрану све оно што ће касније бити у тим садашњим "ексклузивним" написима.

Легенда о пројекту атомске бомбе у СФРЈ  

У "Чернобиљу" међутим ми имамо супротан случај у односу на "Озрачене".

Наиме, СФРЈ се обратила француским научницима и лекарима када је препозната тежина озрачења. Совјетски званичници то никада нису учинили па нису добили адекватну помоћ у правом тренутку, додатно жртвујући одређени број људи.

Чини се да је са овим новим хладноратовским испитивањима поново дошло до фазе у којој ће се више одбијати него прихватати помоћ.

Западна стручна јавност се пита шта је испробавано на полигону у Белом мору - да ли је то "Буревјесник" - најављена ракета са нуклеарним погоном замишљена као оружје које би могло дуго крстарити пре него што му се додели мета или је то "Циркон" - хиперсонична противбродска ракета.

Најрадикалнији слуте да је можда у питању чувени подводни дрон са нуклеарним погоном и бојевом главом који је намењен изазивању катастрофе у близини противничке обале.

И за винчански акцидент се причало да је био део истраживања за прављење атомске бомбе иако историја каже да је била реч о дипломском експерименту студента физике који је на крају и настрадао.

Но, сличност са "Чернобиљом" јесте проблем људског фактора и неадекватних безбедносних процедура на самом реактору.

У новом кругу испитивања нуклеарног оружја међутим имаћемо фактор социјалних мрежа, могућности да људи спонтано реагују и изнесу ствари на видело упркос сваком покушају заташкавања.

Стога, можда ће нас овог пута трагедија вратити самој суштини телевизије, а то нису серије - формат преузет од филма - већ директан пренос. Није "Вестингхаус" случајно још пре четврт века купио чувену америчку мрежу "Си-Би-Ес".