Спремна студија о ефикасности имунизације у Србији, шта ће се тачно проверавати

Тања Јовановић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекла да, иако број оболелих пада, треба да будемо опрезни и да се придржавамо мера како би пад био реалност и како бисмо епидемију ставили под контролу.

Додаје да ће се ситуација процењивати и да ће, у зависности од броја инфицираних и поштовања мера, бити одлучивано хоће ли бити нових попуштања.

Објашњавајући мутације вируса, она је рекла да се нови коронавирус понаша као и остали вируси – да би преживео, мора да мутира и да се мења.

"Имамо десетине хиљада варијанти, али нису све значајне, већина је безазлена и не мења карактеристике", указала је Јовановићева.

Варијанте вируса које су од интереса јесу оне код којих појединачне мутације захтевају праћење и да ли ће доћи до акумулације особина вируса.

"Претеће варијанте су оне које забрињавају, то су британски, јужноафрички, бразилски. Сада код нас доминира британски сој", рекла је Јовановићева.

Додаје да је дошло до мутација које се акумулирају на површини вирусне честице, у шиљатом протеину који је значајан за инфекцију ћелије.

Институт при Медицинском факултету спроводи студије и прати како се мења вирус. Поред британског соја, истиче Јовановићева, у Србији нису доказане друге претеће варијанте вируса.

"Клиничари запажају да је дошло до пораста броја пацијената у одређеном узрасту, пацијенти су са тежим сликама, то треба потврдити и у лабораторији. Бразилски сој још није ушао у Србију, радимо секвенцирање вирусног генома из ткива пацијената и за сада нисмо открили бразилски сој, не можемо да претпоставимо хоћемо ли га открити", нагласила је Јовановићева.

Припремљена национална студија о ефикасности имунизације

Јовановићева је рекла да је припремљена национална студија о ефикасности вакцинације, додајући да се очекује да ускоро почне њено спровођење.

"У оквиру ње, испитиваће се обе компоненте, и антитела и ћелијски одговор, и код вакцинисаних особа и код оних који су имали природну инфекцију. Један сегмент је и праћење вирусних варијанти код вакцинисаних јер долази до инфекције између две дозе, да видимо да ли је то истом варијантом или измењеном варијантом вируса заражен", наводи Јовановићева.

Према њеним речима, биће укључени и они људи који почињу процес вакцинације.

"Мораће да дају пристанак да хоће да учествују, очекујемо да неколико десетина хиљада људи буде обухваћено студијом, претпостављамо до краја године", наводи вирусолог.

Говорећи о евентуалном давању треће дозе вакцине, Јовановићева је рекла да су компаније почеле клиничке студије јер се појављују нове варијанте вируса.

"Трећа доза треба да буде намењена новијим варијантама вируса, или да се дају стара и нова вакцина у оквиру једне. Вирус се не мења том брзином као и други, не очекујемо велике проблеме. Да ли ће бити сезонског појављивања коронавируса, то предстоји да видимо. Очекујем да ћемо можда као за грип имати сезонске вакцине", наводи вирусолог.

Јесмо ли близу колективног имунитета 

Када је реч о колективном имунитету, Јовановићева је рекла да ће моћи да се каже да га полако стичемо кад се будемо приближили половини вакцинисане популације.

"Вирус тражи особе које нису вакцинисане и нису прележале болест да би могао успешно да се размножава. Што је мање таквих људи, мање је и вируса у циркулацији и моћи ћемо да се изборимо са епидемијом", нагласила је вирусолог.

Истиче да "сви жељно ишчекујемо да видимо леђа епидемији".

"Ако се држимо мера и наставимо имунизацију, већ у летњем периоду ћемо имати много више слободе, да се слободно крећемо, да путујемо, да се вратимо свакодневним активностима", напоменула је Јовановићева.