Др Тања Јовановић упозорава: Ако не достигнемо колективни имунитет, вакцине могу постати неефикасне

Вирусолог и члан Кризног штаба, проф. др Тања Јовановић, упозорава грађане да је неопходно да се придржавају мера, критикујући призоре из башта кафића, где се, како истиче, види да се не носе маске.

"Као да живимо у неком виртуелном свету. Не видим грађане које носе маске у башти и придржавају се епидемијских мера. Бројеви новозаражених јесу мало нижи, али оно што је релевантно за процену ситуације је број хоспитализованих и попуњеност болница", каже за РТС Јовановићева.

Напомиње да су све ковид болнице скоро попуњене с болесницима у средњетешком и тешком стању, са више од 290 људи на респиратору.

"Ти бројеви упозоравају и показују нам да и даље треба да се придржавамо мера", додаје Јовановићева.

Како истиче, уколико има гужве и на отвореном простору, маске морају да се носе.

Када је реч о имунитету након вакцинaције, наглашава да се комплетни имунитет стиче две до три недеље по примању друге дозе.

С друге стране, како наглашава, постоји одређени број особа које су резистентне на вакцину и које не развијају имунолошки одговор.

"Оно што је најчешћи разлог хоспитализације особа које су започеле имунизацију јесте то што организам није имао довољно времена да створи одбрамбени механизам. Такође и после друге дозе људи се опусте па помисле да имају довољно антитела", каже Јовановићева.

Ипак, указује да и ако дође до заражавања после друге дозе вакцине, такве особе су заштићене од тешких облика ковида 19, а врло често и хоспитализације.

Улога антитела и лимфоцита

Антитела су само један параметар имунолошког одговора, врло важна је и функција лимфоцита.

"Антитела врше неутрализацију вируса, не дозвољавају вирусу да нападне ћелију. Уколико нема довољно анититела, вирус продире у ћелију и ту на сцену ступају лимфоцити", објашњава Јовановићева.

Додаје да смо на тај начин смо заштићени од обољења, али нисмо од инфекије, јер се вирус репликује у организму.

Трећа доза вакцине за опасне сојеве вируса

Говорећи о томе да су одређене земље одлучиле да грађани треба да приме и трећу дозу, Јовановићева је навела пример Уједњених Арапских Емирата и кинеске, Синофармове вакцине.

Навела је и да су компаније "Фајзер" и "Модерна" 25. фебруара започеле истраживања са трећом дозом вакцине која би штитила од нових варијанти вируса.

Према њеним речима, због "забрињавајућих" сојева вируса, вакцинални одговор који је направљен на вуханску варијанту вируса некада није апсолутно ефикасан када је реч о новим сојевима.

Наглашава да у Србији, где је присутан британски сој вируса, све расположиве вакцине које се дају пружају апосолутан заштитни и ефикасан одговор.

Међутим, јужноафричка варијанта смањује квалитет хуморалног имунитета, пошто се количина антитела смањује за две трећине, показале су студије "Фајзера".

"'Модернина' испитивања указују да се после вакцинације њиховим цепивом број антитела смањује чак шест пута када је реч о јужноафричком соју вируса", наводи Јовановићева.

Како истиче, пошто Фајзерова и Модернина вакцина индукују производњу велике количине антитела на нове варијанте вируса, још постоји могућност заштите од тешких облика ковида 19.

Колико је потребно вакцинисаних за колективни имунитет

Указује да се имунолошки одговор на вакцину разликује према полу, старости, хормонском статусу, хроничним болестима.

"Вакцинални и природни одговор може да нас заштити од заражавања дужи временски период од исте варијанте вируса", каже Јовановићева.

Да би вакцинација постигла ефекат, напомиње, потребно је да се имунизује од 50 до 70 одсто грађана како би се спречила циркулација вируса и створио колективни имунитет.

Јовановићава апелује на масовну имунизацију. "Уколико то не учинимо, због великог броја осетљивих људи, вирусу се даје шанса да се мења. У том случају, само је питање времена када ће се вирус толико променити да тренутне вакацине могу постати неефикасне. Зато се размишља о трећој дози и некој новој сезонској вакцини када се вирус буде још више изменио", закључује Јовановићева.