Смернице које инфициране особе треба да користе у самопроцени стања

Уколико је одлазак лекару неизводљив у датом тренутку, или је пацијент након прегледа упућен на кућно лечење или самоизолацију, праћење ових смерница пацијенти могу користити за самопроцену стања, а нарочито погоршања болести које захтева хитно јављање лекару.

 Елементи за процену стања пацијента су:

- утврђивање да ли постоји специфични, индивидуални ризик за тешку болест;
- утврђивање трајања и тежине симптома (најважнија процена тежине отежаног дисања, тј. диспнеје, помоћу групе питања, време трајања, као и динамика диспнеје, тј. да ли је погоршана, иста или мања у односу на почетак јављања);
- процена општег стања пацијента (од стране самог пацијента или члана домаћинства);
- инструменти процене у кућним условима су веома важни:
- (бесконтактно) мерење температуре,
- мерење пулса и броја удисаја (респирација) у минути од стране пацијента или члана породице,
- сатурација кисеоником мерена пулсним оксиметром (уколико га пацијент поседује), 3-4 пута дневно (у миру и при напору попут хода);
- потребни лабораторијски налази крви (крвна слика и одређени биохемијски налази, нарочито важни у другој недељи изолације, када се најчешће јављају нагла погоршања).

Симптоми упозорења који би требало да подстакну пацијента да се хитно јави лекару обухватају нови почетак отежаног дисања или кратког даха (диспнеје), погоршање диспнеје, вртоглавицу, промене менталног статуса попут конфузије, поремећаја оријентације, изражене нагле необјашњиве слабости и др.

Важно је имати на уму да се погоршање симптома и могућ развој оштећења плућа нарочито, углавном јавља у другој недељи након почетка болести.

Потребно је имати и подршку код куће, некога ко зна кога треба позвати ако затреба помоћ и када и како приступити хитним медицинским службама.

Пацијентима са опструктивном болешћу плућа (нпр. ХОБП или астма) посебно се саветује да пажљиво прате свој дисајни статус и упозоравају се да не претпостављају да је погоршање отежаног дисања последица само погоршања основне болести плућа.

Елементи за процену стања су:

- болести и стања која представљају ризик за развој тешке болести (независно од резултата дијагностичког теста),
- старост више од 65 година,
- трудноћа,
- болести/стања слабог имунитета или имуносупримирајућа терапија,
- хронична обољења плућа (ХОБП, астма, цистична фиброза, плућна фиброза...),
- кардиоваскуларне болести,
- карцином,
- хематолошки поремећај,
- хипертензија,
- гојазност,
- дијабетес,
- хронична болест бубрега,
- хронична болест јетре,
- цереброваскуларна болест,
- неуролошки поремећаји.

Симптоми – трајање и тежина

Важно је приметити када су се симптоми развили, колико су трајали, као и да ли су се временом погоршавали:
- кашаљ,
- температура,
- отежано дисање,
- малаксалост,
- болови у телу,
- јаке главобоље,
- губитак чула укуса/мириса,
- лоше опште стање.

Када се хитно треба јавити лекару 

Ако је одговор на неко од следећих питања потврдан, треба се хитно јавити лекару:

- Да ли постоје активности које сте раније могли да обављате без проблема, а сада вас остављају без даха?
- Да ли се то погоршало током последња три дана?
- Да ли јаче или брже дишете него обично, док седите?
- Да ли сада не можете више да обављате домаће послове због осећаја недостатка ваздуха?
- Да ли при ходању осећате неку вртоглавицу?

Отежано дисање, кратак дах (диспнеја)
- процена пацијента који је степен диспнеје, ако је осећа

1) Блага диспнеја – не испољава се при дневним активностима (само при нпр. пењању на 1. или 2. спрат, или при брзом ходању).

2) Умерено изражена диспнеја – диспнеја која ограничава дневне активности (пењање уз степенице на 1. спрат уз застајање да би се одморили, током припреме оброка и лаких кућних послова).

3) Тешка диспнеја – недостатак ваздуха у миру, тако да пацијент не може да изговори одједном целу реченицу, диспнеја при облачењу и дневној тоалети).

Важни показатељи болести и њихово мерење

Та мерења су пожељна два пута дневно, а обавезно при доживљају погоршања стања.

Телесна температура – јавити се лекару одмах уколико температура пређе 38,0 степени.

Број удисаја у минути (број респирација/мин.) мери се у мировању, седећи и при нормалном дисању – јавити се лекару уколико је измерено више од 20 удисаја у минути.

Пулс се мери у мировању, седећи и при нормалном дисању, треба избројати откуцаје срца у једном минуту – потребно је јавити се лекару уколико без повишене температуре и уз коришћење стандардне терапије пацијент има пулс већи од 100 откуцаја у минути.

Kрвни притисак (мерити ручним или електричним мерачем) у миру, седећи опуштено и према приложеном упутству за мерач – потребно је свакако да се пацијент јави лекару ако и поред евентуалне стандардне терапије има притисак изнад 140/90 или пак систолни (горњи) притисак нижи од 100 мм Hg, или је мала разлика између "горњег" и "доњег" притиска, посебно уколико су присутни и малаксалост, омаглица и/или несвестица.

Засићење крви кисеоником – проценат засићења крви кисеоником (сатурација) мери се пулсним оксиметром, најмање у два наврата, једном у мировању, у седећем положају, а други пут на крају напора, нпр. неким домаћим послом или слично.

Из клиничког искуства пожељно је да се то ради пре подне и после подне. Уколико при напору дође до изразитијег пада засићења кисеоником у односу на вредности бар 95 одсто при мировању, или ако пада вредност у мировању испод 95 одсто – потребно је да се пацијент одмах јави лекару. Ако је сатурација кисеоником ≤ 94 одсто неопходно је хитно се јавити лекару.

Анализе крви

Иако се све наведено не сматра обавезним током кућног лечења, свакако је корисно урадити одређене анализе крви које могу указати пре свега на ризик од развоја теже болести, што се дешава најчешће у другој недељи болести.

Kрвна слика (посебно број и проценат лимфоцита и неутрофилних гранулоцита), ЦРП, Д-димер,
феритин, ЛДХ, трансаминазе.

Наводи да је потребно да се пацијент ХИТНО јави лекару уколико има било који од наведених налаза:
- кратак дах/отежано дисање при (мањем) напору,
- број удисаја ≥20/мин,
- засићење кисеоником ≤94 одсто,
- поремећаји крвне слике или других налаза,
- промене менталног стања (тешко стање),
- факторе ризика за тешку болест и симптоме,
- погоршање симптома (посебно у трећој недељи болести).

Пост-ковид праћење генерално обухвата две компоненте, респираторно и мултиорганско праћење. Пацијенти се морају едуковати о широкој варијабилности времена повлачења симптома и потпуног опоравка од ковида 19.

Респираторно праћење

Најозбиљније и потенцијално животно угрожавајуће компликације, су: плућна фиброза (ожиљавање) која, када заузима веће делове плућа, онемогућава нормално дисање и доводи до инвалидитета, и плућна васкуларна болест (запушавање плућних крвних судова крвним угрушцима).

Да би се ране, средњорочне и дугорочне респираторне компликације препознале и одговарајуће пратиле, било би најбоље да то у нашим условима раде пулмолози супспецијалисти и интернисти који и иначе раде са пулмолошким пацијентима, уз координацију са радиолошким службама.

Предложена су два алгоритма која узимају у обзир тежину болести (клиничка слика), вероватноћу дуготрајних респираторних компликација и плућне функцијске капацитете при отпусту из болнице.

Мултиоргански аспект пост-ковид праћења

Могу да буду изражене последице по друге органе, па је неопходно праћење и од стране других специјалиста, попут кардиолога, неуролога, оториноларинголога, офталмолога и неуропсихијатара/психолога ради збрињавања потенцијалних значајних последица прележане ковид инфекције.

Пост-ковид холистичка процена

Холистички приступ обухвата процену и купирање недостатка ваздуха (диспнеје), потребе за О2, анксиозности, психосоцијалног стања, малаксалости, дисфункционалног дисања и поствирусног кашља.

У холистички приступ спадају и разматрање рехабилитационих потреба, нових дијагноза тромбоемболизма, као и специфичних компликација које се јављају као последице боравка у јединицама интензивне неге, попут (привременог) когнитивног оштећења и посттрауматског стрес поремећаја.