Радмило Петровић: Вакцинације против вариоле и ковида не могу да се пореде

Доктор Радмило Петровић је, гостујући у Београдској хроници, навео да га није изненадило што смо за кратко време добили неколико вакцина.

"Било је потребно десет и више година за освајање производње једне нове вакцине, а то је било у прошлом веку. Савремена технологија и искуство убрзали су све то, а и сама ситуација је налагала да се што пре дође до вакцине", додао је Петровић.

Он је истакао да је на почетку пандемије рекао да ће бити потребно годину дана за освајање производње, и када су сви очекивали да ће то бити брже. 

Каже да би теоријски било боље да смо још раније дошли до вакцине, али да није било могуће.

"Није било могућности раније, јер она пролази све те фазе испитивања на животињама, па на мањој групи људи, па на већој групи људи да будемо у потпуности сигурни да је вакцина безбедна. Требало је оволико времена", истакао је Петровић.

Истиче да је стварање вакцине против коронавируса убрзало то што се већ радило на вакцинама против САРС-а 2003. године и МЕРС-а 2012. године, као и вакцине против еболе.

"Вариола је дошла изненада"

Доктор Петровић је 1972. године учествовао у масовној вакцинацији против великих богиња, али каже да то не би упоређивао са садашњом ситуацијом.

"Нама је вариола дошла изненада. Ми смо корону добили тек у марту, а пре марта су је имале Кина и друге европске земље. Ниједна епидемија нас не може заобићи, једино можемо да будемо на крају колоне, а не на почетку", нагласио је доктор.

На питање како је изгледала масовна вакцинација 1972. године, Петровић каже да је он учествовао у вакцинацији у почетку, док се још није знало да је епидемија и док још није била објављена. Истакао је да је вакцинисао и ноћу.

"Сам страх од вариоле, која даје смртност око 50 и више одсто, натерала је људе да без великог размишљања хрле и тражили су место за вакцинацију. То су били огромни редови по улицама Београда и других места да се што пре вакцинишу", додао је Петровић.

Објаснио је да је то била другачија вакцинација од садашње.

"Није се давала инјекцијом, него плитким зарезом на површини коже кроз капљицу вакцине. После брисања етром да би се скинула масноћа са коже, онда се праве два плитка зараза кроз саме капљице и онда се чека једно петнаестак, двадесет минута да се та вакцина упије у кожу, односно да вирус продре у саму покожицу", навео је Петровић.

"Свака вакцина има своје предности и недостатке"

Нагласио је да је у реду што имамо могућности да изаберемо коју вакцину желимо.

"Свака вакцина има неке своје предности и недостатке. 'Фајзерова' има велики недостатак што се мора чувати и дистрибуирати на минус 80 степени, што веома отежава примену. Руска вакцина се чува на минус 20, што је много прихватљивије и лакше је доћи до тих расхладних уређаја. Најпогоднија за примену је кинеска вакцина која се чува као и све до сада нама познате вакцине, на температури од 2 до 8 степени", истакао је Петровић.

На питање да ли су нас маске заштитиле ове године и од сезонског грипа, Петровић каже да јесу.

"Ове маске штите од свих респираторних инфекција, осим вируса и бакетрија који се могу наћи и преносе се у јесење-зимском периоду. Вирус короне и грипа су слични по својој величини и облику", закључио је доктор Петровић.