Када ће нам вакцине скинути маске и како ћемо живети на лето

Професор Душан Попадић је, гостујући у Београдској хроници, рекао да се лицитира са неким бројевима од 60, 70 и 80 одсто када се говори о колективном имунитету.

Међутим, како је рекао, када је он учио епидемиологију, тада је важило да тек са 95 одсто неосетљивих може да се прогласи успешна имунизација.

Говорећи о скепси према вакцинама, Попадић је рекао да не зна одакле то потиче и да се разне информације шире највише на друштвеним мрежама.

Истиче да се ствара непотребна бука и да је имунизација против ковида 19 иста као и имунизација против сваке друге болести. Разлика је у томе што би сви требало да буду свеснији да је још важније имунизовати се, јер имамо епидемију.

Бенефити вакцина 

На питање који су бенефити вакцина, навео је да се нећемо разболевати, да ћемо моћи да се вратимо другим активностима, пословима и рутинама, да путујемо, да се нећемо плашити тога да се разболимо или да ће неко наш да премине од ковида 19.

Професор Попадић наглашава да су то све користи које далеко превазилазе потенцијални страх од нежељених ефеката вакцине.

Додао је и да веома мали број људи има нежељене ефекте, и да код огромног процента људи ти ефекти трају дан или пола дана, исто као и код других вакцина.

Када је реч о критикама упућеним фармацеутским компанијама, Душан Попадић истиче да оне много више зарађују на другим својим производима него на вакцинама.

"Вакцина је стигла у нашу земљу и треба искористити ту могућност која се отворила за имунизацију и заштитити себе и ближње од болести", рекао је Попадић.

Све вакцине имају сличну имуногеност 

Каже да ће се он вакцинисати оном вакцином која буде доступна за њега у том тренутку, али наводи да није битно о којој вакцини је реч, јер све оне имају сличну имуногеност и сличну учесталост нежељених ефеката.

"Нама никаквог разлога бирати једну, другу или трећу", додао је.

Указао је и да је читао документ енглеског фонда за здравствено осигурање, и да су они написали да ако се започне имунизација "Фајзеровом" или "оксфордском" вакцином, а друга доза не буде доступна, да је могуће да се безбедно прими и друга вакцина.

Прерано је говорити колико ће нас дуго вакцина штитити, али професор Попадић очекује да ће заштита трајати годинама, али не и доживотно.

Објаснио је да коронавирус и инфлуенца нису слични, и да инфлуенца има већу способност промене свог генотипа и антигенске грађе.

СЗО сваке године прати које су то промене и који су сојеви у оптицају, и онда се на основу те процене формулише шта од сојева улази у вакцину и то се мења сваке године.

Како је рекао Попадић, не примамо вакцину против инфлуенце сваке године јер нам имунитет слаби тако брзо, него зато што се очекује да би неки други сојеви могли да изазову епидемију код невакцинисаних.

Вакцине направљене брзо – да ли је то разлог за бригу 

Када је реч о томе како је могуће да се тако брзо направе вакцине против ковида, Попадић каже да то није било могуће пре пет или десет година, али да наука напредује и да се технике и алати усавршавају.

Поновио је да би само требало примити вакцину и да је сасвим свеједно коју.

Али истиче да када се имунизујемо, још нисмо имуни, већ је потребно одређено време да се развије имунолошки одговор до те мере да нас штити.

Сва мерења до сада су показала да је за то потребан период од шест недеља, односно три недеље након друге дозе вакцине.

Упитан како ћемо живети на лето, професор Попадић је рекао да ћемо сигурно живети много нормалније, и да ћемо можда опет имати пораст случајева наредне зиме, али истиче да то зависи од нашег понашања и од тога колики се број људи буде имунизовао.