Доктор Радовановић је био на ивици смрти, а о својој борби са короном је написао дневник

Доктор Милан Радовановић каже да је данас 46. дан откако је осетио прве симптоме ковида 19 - благу слабост и гребање у грлу.

"Ни сам нисам веровао да се ради о почетку короне и једне драматичне борбе за живот. На наговор супруге сам се истог дана изоловао у другом стану, да би сутрадан болест узела маха. Потврђена ми је дијагноза брзим антигенским тестом 31. октобра у касним вечерњим сатима", сећа се Радовановић.

Каже да је наредних дана у кућним условима сам себи укључивао терапију, да би већ трећег осетио изнемоглост и схватио да више не може сам.

"И као човек и као лекар све време сам препознавао симптоме и и схватао да ли болест иде у добром или лошем правцу. Хоспитализован сам и наредна 24 дана лечен на Инфективној клиници, где сам 11 дана био на апарату који обезбеђује висок проток кисеоника", прича Радовановић.

"Моје добре ковид виле"

Доктор Радовановић истиче да је дневник писао док је био у болници, а да сада по сећању вероватно не би написао ни десети део тога.

"Трудимо се да у животу лоше ствари потиснемо и да гледамо само позитивну страну. Било је свега неколико дана када сам био на ивици смрти, где нисам имао снаге да пишем, али сам у тренуцима макар и најмањег побољшања укуцавао податке у телефон", каже Радовановић.

Сећа се да је осим дневника у телефон писао и запажања о својим колегама које је назвао "моје добре ковид виле".

"То су људи који су заслужни за моје излечење и људи који сваког дана остављају своју душу, а неки нажалост и живот у борби против ове опаке пошасти која нас је спопала", наглашава Радовановић.

"Размишљао сам о породици и схватио да не могу сами"

Доктор Радовановић каже да му је најтеже било када је схватио да су заражени и чланови његове породице - супруга која је анестезиолог и старије дете.

"Тада уопште нисам мислио о себи и исходу моје болести. Нисам имао страх. Размишљао сам само о породици схватајући да не могу сами. Тада сам се борио не само за свој живот него и за живот и будућност своје породице", наглашава Радовановић.

Каже да је од почетка активно учествовао у лечењу ковид пацијената, али одговорно тврди да се није заразио на послу јер је чак и пре званичног проглашења епидемије носио заштитну опрему.

"Највише сумњамо да је болест ушла у породицу преко најмлађег детета које није имало симптоме, као што значајан број особа млађе животне доби пролази", наводи Радовановић.

Каже да човек после свега научи да цени живот више него што га је ценио раније.

"Био сам сведок да су доктори који су ме лечили заједно плакали са мном када ми је било тешко и веселили се када смо видели назнаке да ставри крећу на боље", истиче Радовановић.

"Када имамо тешко оболелог, имамо човека који је на неки начин инвалид"

Крагујевац је данас трећи у Србији по броју заражених , а доктор Радовановић каже да се мере поштују, али не у довољном обиму.

"Изгледа да нам је требало да имамо између пет и осам хиљада новозаражених и да скоро у свакој згради знамо некога ко је тешко оболео. Не прође дан, а да не сазнамо и за људе који су из здравственог сектора. Када имамо тешко оболелог, имамо човека који је на неки начин инвалид. Његов опоравак, па ни мој, никада неће бити потпун и питање је колико ће ко бити способан да се врати својим обавезама", истиче Радовановић.

Апелује на млађе особе да се избегавају масовна окупљања и окрену се породици.