Некад се у други град превози и седморо пацијената одједном, чекања могу бити више сати
Једино Хитна помоћ има екипе оспособљене за транспорт пацијената из једне болнице у другу, из једног града у други и не постоје посебне екипе за тај посао. Када добију позив, облаче заштитна одела и крећу.
Постоје тријажни центри – Инфективна клиника и Бежанијска коса. Они упућују пацијенте тамо где има места.
У почетку то су били Арена, Инфективна клиника, Инситутут за реуматологију, а у претходних десетак Панчево, Смедерево, Младеновац, Ниш, Нишка бања, Сокобања и Врњачка Бања.
Када су пацијенти на кисеонику, додају у Хитној помоћи, мора да иде цела лекарска екипа. Увек се гледа да то не буде само један пацијент него два-три, а када су са лакшом клиничком сликом и по седморо.
У таквим ситуацијама пацијенти чекају неколико сати. Другачије се не може, јер, примера ради, за транспорт до Врњачке Бање и повратак потребно је и до седам сати.
"Што се тиче транспорта то су лакши пацијенти који немају веће тегобе, али једноставно захтевају превоз, јер можда је све у реду са анализама, али рендген показује нешто друго, па да не дође до гушења", наводи др Сергеј Пантић, помоћник директора Завода за хитну медицинску помоћ.
Поједини пацијенти, ипак, изаберу да их вози неко од чланова породице. У Хитној помоћи кажу да за 24 сата у Београду обаве око 30 превоза, а до болница у другим градовима и до 120, зависи од дана.
Опреме имају довољно. Међутим, и међу запосленима има болесних: 30 лекара, 20 возача и више од 30 медицинских техничара.
Коментари