У којој мери пандемија угрожава пацијенте који немају ковид
Пацијентима код којих није дијагностикован коронавирус, а болују од хроничних или акутних обољења, значајно је смањена доступност здравствених услуга од почетка епидемије, закључак је Студије коју је урадила Америчка привредна комора урадила у сарадњи са Економским Институтом из Београда и Институтом за епидемиологију Медицинског факултета у Београду.
Чланица УО Америчке привредне коморе Сандра Маринковић навела је гостујући у Јутарњем програму РТС-а да је због ситуације са коронавирусом велики број здравствених установа прешао на ковид режим и да је из тог разлога, пацијентима који немају ковид значајно смањена доступност здравствених услуга.
"Негде око 20 одсто је смањен број услуга у првих шест месеци ове године у односу на исти период претходне године на примарном нивоу дакле у домовима здравља. А тај проценат је и већи када говоримо о стационарним установама", објашњава Маринковићева.
Додаје да је број превентивних прегледа смањен преко 60 одсто и да је смањени обим здравствених услуга највише утицао на малигна обољења, кардио-васкуларна и дијабетес и да су те популације пацијената на које се треба фокусирати да им у наредном периоду здраствена заштита буде доступнија.
"Оно што посебно забрињава јесте да је значајно смањен број превентивних прегледа - преко 60 одсто, и многе дијагностичке процедуре, конкретан пример за малигна обољења, карцином плућа, број бронхоскопија смањен је за 40 одсто. Све ово указује да ће све ово имати далекосежне последице и да морамо да се прилагодимо да и не ковид пацијенти добију адекватну здравствену заштиту, а ту говоримо и о првентиви и о правовременој дијагностици", објашњава Маринковићева.
Једна четврти Београђана спремна да прими вакцину
Доктор Драгослав Поповић, један од аутора студије наводи да ће је студија показала да је једна четвртина Београђана спремна да прими вакцину, да је једна четвртина против вакцине, а да су две четвртине неодлучне.
"А неких девет одсто су они који се одређују искључиво по томе из које земље долази вакцина", објашњава Поповић.
Око 41 одсто испитаника не плаши се вируса
Аанкета која је део студије коју је урадила Америчка привредна комора, а која је спроведена у септембру показала је да 41,5 одсто испитаника у Београду није забринуто да може да се зарази короном, 13,1 одсто њих је рекло да сматра да "ситуација није тако озбиљна као што се представља".
"Студија је показала да девет од десет Београђана носи маску, али кад дођете до тога колико се придржавају дистанце ту су бројеви много нижи. Наша препорука је да унапредимо комуникацију, поготово и формисање о значају ових превентивних мера. Да искористимо све могуће начине да што више људи носи маске и не само да их носи већ да их носи на исправан начин", објашњава Поповић.
Истиче да се старији више придржавају превентивних мера, а да то није случај са млађом популацијом.
У фокусу помоћ здравственом систему и пацијентима
Сандра Маринковић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а навела да су кључни фокуси даљег управљања епидемијом, конкретне мере за повећање доступности здравствених услуга за не ковид пацијенте и подизање нивоа припремљености за ковид и не ковид имунизацију, три области којима се бавила Студија.
"Први се односи на епидемиолошку анализу кретања епидемије у нашој земљи, са препорукама за мере у наредном периоду, други део указује на доступност основних здравствених услуга не ковид пацијентима - шта је потребно убудуће урадити да би се унапредила могућност пружања одговарајуће заштите за све пацијенте. И трећи део се односи на имунизацију, не само ковид вакцину него и обавезну и препоручену имунизацијуза све грађане у земљи", објашњава Маринковићева.
Додаје да је Студија рађена три месеца од августа до октобра и да је је израђена како би помогла надлежним институцијама да се припреми у даљем одговору на ковид 19.
Оцењује да узимајући у обзир погоршање епидемиолошке ситуације од краја октобра и чињеницу да предстојећи зимски период претпоставља додатне ризике неопходно је фокусирати се превасходно на повећање капацитета за тестирање, оснаживања епидемиолошког надзора и јачања капацитета здравственог система.
Коментари